Vikinške trgovačke veze protezale se od Arktika do kapije ka centralnoj Evropi, pokazala nova istraživanja

Istraživanja daju sliku o severnim narodima kao o velikim zanatlijama, trgovcima, putnicima i istraživačima

Analiza češljeva napravljenih od jelenskih rogova bacila je novo svetlo na trgovačke puteve vikinga otkrivajući veze između severne Skandinavije i kontinentalne Evrope, navode u istraživanju arheolozi sa Univerziteta u Jorku, navedeno je u saopštenju tog univerziteta.

Istraživači su pronašli su nalaze koji pružaju dokaze o trgovačkim vezama između grada Hedebi (danas pokrajna Šlezvig-Holštajn, Nemačka), jednog od najvećih urbanih naselja tog regiona u takozvanogm vikinškom dobu, i severne Skandinavije. Istraživanje, pod pokroviteljstvom Evropske zajednice, potvrđuje postojanje trgovačkih puteva na osnovu biomolekularnih analiza jelenskih rogova pronađenih na arheološkom nalazištu.

Preporučujemo

Hedebi je bio važan zanatski centar vikinškog doba i centar obrade rogovlja.  Pronađeno je 288 hiljada delova od rogova od kojih je veliki deo predstavljao otpadni materijal od izrade. Tim arheologa sa univerziteta Jorka, Stokholma, Barselone i drugih evropskih institucija analizirali su kolagen iz češljeva kako bi utvrdili vrstu jelena od koje je češalj napravljen.

Istraživanje pokazuje da je između 85 i 90 odsto češljeva napravljeno od rogova irvasa. Krda irvasa žive samo na dalekom severu Skandinavije. Ovo ukazuje da su pronađeni rogovi uvezeni.

Međutim, ranija ispitivanja na nalazištu ukazuju da nema dokaza o proizvodnji češljeva i da je samo pola procenta otpada rogovlja od proizvodnje različitih artefakata pripadalo irvasima. Stoga, ovi češljevi mora da su proizvedeni negde drugde. Na osnovu svih ovih istraživanja dolazi se do zaključka da je oko 800. godine naše ere postojala redovna pomorska i trgovačka veza između Hedebija i severa Skandinavije.

- Počeli smo da odgovaramo na veliki broj pitanja vezanih za putovanja i trgovinu između Skandinavije i Britanije vikinškog doba - rekao je dr Stiven Ašbi, profesor Odseka za arheologiju Univerziteta u Jorku.

On dodaje da su iskopavanja u Hedebiju posebno zanimljiva jer nam ukazuju na povezanost severne, planinske ili čak arktičke Skandinavije i ovog velikog centra koji je predstavljao kapiju ka kontinentalnoj Evropi, naglašavajući da su ove veze bile naročito jake u 9. veku. Sledeći korak tima je upotreba biomolekularnih analiza artefakata kako bi se pratila kretanja i veze preko celog vikinškog sveta, od Grenlanda do Baltika.

(Telegraf Nauka/ University of York)