Skok broja stanovnika, borba za najviše pozicije i nejednakost srušili su jednu od najbogatijih država

Istraživači iz CSH u Beču proučavali su uzroke pada dinastije Ćing 1912. i misle da oni mogu da pomognu u shvatanju trenutnih događaja, ali i da budu lekcije za budućnost

Kina se danas smatra najvećom svetskom ekonomijom po paritetu kupovne moći (PPP). Ipak, ova pozicija nije nova. Kina je već 1820. ekonomski bila na najvišem mestu i činila 32,9 odsto globalnog BDP. U međuvremenu, postojao je period pada koji je pratio preporod. Posle skoro 250 godina na vlasti, dinastija Ćing urušila se 1912. uprkos tome što je tada bila značajno bogatija od današnje Kine. Međunarodni tim istraživača iz CSH (Complexity Science Hub) u Beču otkrio je neke od ključnih razloga za propast dinastije otkrivajući paralele sa nestabilnošću u modernom društvu i nudeći važne lekcije za budućnost, navodi ScienceDaily.

- Sve ovo demonstrira da bilo koja ekonomija mora da bude na oprezu jer se okolnosti menjaju i to nekad veoma naglo – rekao je Georg Orlandi, prvi autor studije, u saopštenju CSH.

Preporučujemo

Greške se ponavaljaju

- Ključno je shvatiti razloge za nestabilnost. Pretpostavke da je to stvar prošlosti i da ne može da se ponovi je greška. Takve promene se zaista dešavaju jer su mehanizmi koji pokreću društva iznenađujuće slični – rekao je Piter Turčin, istraživač CHS.

Naučnici su u studiji objavljenoj u žurnalu PlosOne pokušali da otkriju uzroke pada dinastije Ćing. Ranije su istraživači krivili različite faktore, od promene klime, preko napada iz inostranstva do gladi i ustanaka. Međutim, nijedan od ovih faktora ne pruža potpuno objašnjenje, naveo je Turčin.

Zbog toga su u ovoj studiji naučnici spojili različite faktore i otkrili tri elementa koji drastično pojačavaju socijalno-politički pritisak.

Prvo, između 1700. i 1840. broj stanovnika je učetvorostručen. To je dovelo do smanjene površine zemljišta po glavi stanovnika i izazvalo je siromašenje ruralne populacije.

Drugo, to je pojačalo borbu za elitne pozicije. Dok je broj onih koji su želeli najviše položaje rastao, broj onih sa najvišim akademskim zvanjima je opadao. Kako su ta zvanja bila neophodna za dobijanje funkcija u moćnoj kineskoj birokratiji, ova razlika je dovela do povećanog broja nezadovoljnih ljudi koji su želeli da postanu elita. Lideri Tajpinškog ustanka (1850-1864), jednog od najkrvavijih građanskih ratova u ljudskoj istoriji, bili su ljudi koji su neuspešno želeli da postanu elita.

Treće, stanje državnog finansijskog tereta je skočilo zbog cene ustanka, a onda i gušenja nemira i nezadovoljstva, što je smanjilo produktivnost po glavi stanovnika, a dovelo i do trgovinskog deficita zbog trošenja zaliha srebra i uvoza opijuma.

Zajednički, ovi faktori kulminirali su serijom ustanaka koji su označili kraj dinastije Ćing i doveli do velikog gubitka ljudskih života.

Kratkoročni ciljevi nedovoljni

Prema otkrićima u ovoj studiji, socijalne tenzije su dostigle vrhunac između 1840. i 1890.

- Pretpostavka da vladari dinastije Ćing nisu bili svesni tog pritiska bila bi pogrešna – objasnio je Turčin.

Činjenica da je dinastija izdržala do 1912. pokazuje čvrstinu institucionalnih struktura.

Međutim, mnogi od pokušaja da se problemi reše bili su kratkoročni ili nedovoljni. Na primer, vlada je podigla kvotu ljudi koji su dobijali diplome, ali bez povećanja mesta u birokratiji. To je dovelo do skoka već visokih tenzija. Sa dolaskom jakih geopolitičkih izazivača krajem 19. veka vladari nisu mogli da spreče sopstveni pad.

Iz ovih istorijskih procesa mogu da se izvuku značajne lekcije za savremeno doba i budućnost. Mnoge države širom sveta bore se sa potencijalnom nestabilnošću i uslovima koji liče na one pred kraj dinastije Ćing. Na primer, borba za najviše pozicije i dalje je veoma žestoka.

- Kada veliki broj pojedinaca želi da zauzme ograničen broj pozicija, političari bi morali da vide to kao nešto razlog za uzbunu jer to, u najmanju ruku, može da vodi do pojačane nestabilnosti – rekao je Orlandi.

Prognozirali nestabilnost u SAD

- Nažalost, korozivni uticaj skoka nejednakosti i smanjenih mogućnosti tokom dužeg perioda nije uvek lako ni prepoznati, a kamoli se boriti protiv njega u kratkim političkim ciklusima kakve ima većina zemalja. Bez dugoročne vizije i ciljanih strategija za smanjenje društvenog pritiska, mnoga mesta rizikuju da dožive sudbinu dinastije Ćing – rekao je Daniejl Hojer, koautor studije i istraživač povezan sa CSH.

- Mi nismo proroci. Naš primarni cilj je da shvatimo socijalnu dinamiku, koju onda možemo da koristimo da pravimo prognoze – rekao je Orlandi.

Istraživači su više puta demonstrirali da njihova strategija nazvana strukturalna demografska teorija (SDT), a koju je razvio Piter Turčin, može da napravi dobre prognoze. Primera radi, njihova studija iz 2010. prognozirala je društvenu nestabilnost u SAD 2020.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)