„Srbiji je potrebna svemirska agencija“: Održana tribina „Od raketnog inženjerstva do satelita“

Srbiji je potrebna svemirska agencija kako bi bio olakšan i ubrzan razvoj svemirskih tehnologija. To bi značajno pomoglo i u slanju prvih domaćih satelita u orbitu.

Ovo je opšti zaključak tribine „Od raketnog inženjerstva do satelita“ održane u Naučnom klubu Centra za promociju nauke.

Preporučujemo

Moderator tribine o razvoju svemirskih tehnologija, domaćim kapacitetima i perspektivama Srbije bio je Zoran Tomić, savetnik u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i nacionalni koordinator manifestacije Svetska nedelja svemira, a u njoj su učestvovali Srđan Kostić, vlasnik kompanije TARAN Aerospace, Nikola Zgonjanin, inženjer svemirskih sistema i osnivač kompanije Kosmoprojekt, i dr Milan Stojanović iz Astronomske opservatorije Beograd.

- U Astronomskoj opservatoriji već pune tri godine postoji jedinica za kosmička istraživanja i tehnologije. Glavna ideja te jedinice je uspostavljanje neke veze između privrede, industrije i nauke, ali i da sprovedemo u delo neke ideje koje smo imali odranije, a ujedno i pravljenje prvog srpskog naučnog satelita – rekao je dr Milan Stojanović.

Taj satelit – Mozaik – imaće naučni cilj posmatranja Sunca u rendgenskom domenu, čije zračenje ne stiže do nas jer nas atmosfera štiti, dodao je on.

- Posmatrati Sunce u jednom novom domenu, koji ne možemo da vidimo sa Zemlje, uvek je bio jako dobar razlog za pokretanje misija. U orbiti već postoje misije slične ovoj, koje snimaju Sunce u rendgenskom domenu. Mi smo se zato odlučili za jedan specifičan detektor koji snima u mekom iks-zračenju, oko 1 kiloelektron volta. Nismo išli na previše složenu misiju, već smo izabrali specifičnu nišu u astronomiji gde nema previše podataka – rekao je dr Stojanović.

Foto: A. Ivanović

Svi podaci će biti potpuno otvoreni, dodao je.

- Nismo hteli složenu misiju jer je ovo prvi satelit koji razvijamo. Odabrali smo segment u kome ćemo moći da vidimo nešto zanimljivo, a najbitnija stvar je da naučimo kako sve to funkcioniše, odnosno kako proći kroz proces od dizajniranja do prijema podataka. Želja nam je da se što više komponenti proizvede u Srbiji, ali to trenutno nije moguće. Kako cela ova grana i industrija budu odmicale, to će biti sve pristupačnije i sve jednostavnije – jasan je dr Stojanović.

Srđan Kostić iz kompanije TARAN Aerospace rekao je da su CubeSat sateliti vrlo popularna grupa satelita.

- CubeSat sateliti mogu da se namene različitim misijama. Sama platforma satelita je u stvari kao avion bez putnika, gde imamo sve što je potrebno za navigaciju, za komunikaciju sa Zemljom i za određivanje položaja. Određen prostor u tom CubeSat satelitu namenjen je za korisni teret (payload). Taj korisni teret mogu, u zavisnosti od misije, da čine različite stvari, poput kamera i različitih naučnih instrumenata... Veličine se najčešće kreću od 1 do 24 U. Mi u našoj kompaniji razvijamo 3U – rekao je on.

Kako je Tomić dodao, ovaj satelit je bio izložen na Sajmu tehnike.

- Kompanija ima dva pravca inženjerske delatnosti: uslužne i proizvodne delatnosti i razvoj sopstvenih proizvoda. U sklopu razvoja sopstvenih proizvoda imamo CubeSat deployere, to je jedan proizvod, a drugi proizvod je Reaction wheel. Treći proizvod jeste, u stvari, naša namera da sastavimo, je l' tako, satelit i da se trudimo da što više komponenti u sklopu tog satelita dođe iz naše fabrike. Da ih mi razvijemo, da ih mi ispitamo, implementiramo na satelit i iskoristimo. Za sada imamo dosta pomaka u tom smislu. Cilj nam je da jednog trenutka pošaljemo satelit u svemir i da svaka komponenta bude naš proizvod – rekao je Kostić.

Nikola Zgonjanin objasnio je da je Kosmoprojekt startap i da je reč o hardversko-softverskoj kompaniji iz svemirske industrije.

- S obzirom na to da je svemirska industrija u Srbiji tek u začetku, odlučili smo da kod nas započnemo razvoj kako bismo pokrili lanac od osnovnih delova pa naviše – rekao je on.

Njihov plan je pravljenje konstelacije (sazvežđa) satelita, tj. mreže satelita koja omogućava pokrivanje većih površina i češće prelete preko određene tačke. Ako imate jedan satelit, on preleće preko Srbije u određenim intervalima; sa više satelita dobijate podatke i snimke mnogo češće – rekao je on.

Mogu da se koriste, dodao je, za poljoprivredu (praćenje useva, stanja zemljišta i vlažnosti), za saradnju sa Crvenim krstom i Ujedinjenim nacijama u kriznim situacijama, za bezbednost i brzu procenu štete na terenu...

Srđan Kostić dodao je da već tri i po godine rade na konstrukciji i integraciji korisnog tereta za letelicu namenjenu misiji presretanja asteroida Apofis 2029, ali da rade i na razvoju sopstvene laboratorije u Srbiji.

- Razvoj domaće svemirske industrije zahteva veći pristup investicionom kapitalu i evropskim i međunarodnim programima podrške, kao i snažniju regionalnu saradnju sa kompanijama i investitorima iz zemalja poput Poljske, Rumunije i Češke – naglasio je Zgonjanin.

Dr Milan Stojanović ocenio je da bi osnivanje svemirske agencije u Srbiji predstavljalo važan korak u razvoju ove oblasti, jer bi omogućilo koordinaciju projekata i olakšalo kompanijama i istraživačima pristup informacijama, dozvolama i drugim procedurama.

- Astronomska opservatorija naredne godine obeležava 140 godina postojanja. Tokom tog perioda razvijala su se istraživanja u različitim oblastima astronomije i astrofizike, dok je razvoj svemirskih tehnologija predstavljao segment koji je nedostajao – istakao je Stojanović.

(Telegraf Nauka)