„Bio je prvi predstavnik ljudske rase koji je…“ Nil Armstrong i Baz Oldrin na današnji dan osvojili su Mesec

Jedan od najvećih događaja u istoriji čovečanstva – sletanje ljudi na Mesec – dogodio se na današnji dan pre tačno 57 godina. Lunarni modul Orao, deo programa Apolo 11, 20. jula 1969. godine spustio se u More tišine, a iz njega su se na lunarnu površinu sišli Nil Armstrong, pa Edvin Baz Oldrin, astronauti američke svemirske agencije NASA.

Ovaj događaj praćen je tada u velikom delu sveta, kao i u Jugoslaviji, gde se gledao direktan TV prenos osvajanja Meseca.

Preporučujemo

„20. jula u 21.17.45 – Ljudi osvojili prvo nebesko telo! Dobro jutro, Meseče! Orao sleteo: Nil Armstrong i Edvin Oldrin na Moru tišine“. Tako je glasio naslov teksta objavljenog u jugoslovenskom listu Borba dan nakon neverovatnog uspeha.

Poseta Ričarda Niksona posadi Apola 11 u karantinu posle povratka na Zemlju... Foto: ART Collection / Alamy / Profimedia

„Radili ste fantastično, lunonauti!“

„Ljudi su osvojili prvo nebesko telo sinoć, 20. jula u 21 čas, 17 minuta i 45 sekunde. Četrdesetogodišnji Nil Armstrong bio je prvi predstavnik ljudske rase koji je stupio na tle večitog Zemljinog pratioca. Bilo je to jutros u 3.55 po jugoslovenskom vremenu, četiri časa ranije nego što je bilo planirano. Nekoliko trenutaka docnije, za njim je na kraterima izboranu površinu Meseca izašao Edvin Oldrin. Oni su bili prva ljudska bića koja su koračala po tlu jednog drugog nebeskog tela. To je bio prvi kontakt čovečanstva sa jednim telom u kosmosu nakon miliona godina egzistencije na Zemlji. Iskonske težnje čoveka su ostvarene: dostignut je drugi svet“, pisala je Borba i nastavila:

„Amerikanci Nil Armstrong i Edvin Oldrin, posle puta dugog 102 časa, 45 minuta i 42 sekunde i oko 500.000 kilometara sleteli su Mesečevim modulom ‚Orao‘ u rejonu kratera Molgke, u jugoyapadnom uglu velikog Mesečevog Mora tišine, u blizini ekvatora, dok ih je njihov kolega Majkl Kolins posmatrao iz komandnog broda Apolo u orbiti. U trenutku dodira Mesečeve površine puls Armstronga otkucavao je 156 udara u minuti. Prve reči Armstronga bile su: ‚Ovde baza u Moru tišine. Orao je sleteo!‘ Oldrin je rekao: ‚Veoma nežan dodir sa Mesecom‘. Kolins, sa Apola: ‚Fantastično!‘ Iz komandnog centra u Hjustonu su im u tom trenutku poručili: ‚Ovde je celi čopor momaka poplavio; sada su opet počeli da dišu‘. Armstrong je javio da kroz prozor ‚Orla‘ vidi svaku vrstu i oblik kamenja koji se mogu zamisliti‘. Cela operacija izvedena je neverovatnom preciznošću: zakašnjenje od predviđenog programa iznosilo je svega 39 sekundi. Komandni centar u Hjustonu čestitao je astronautima: ‚Radili ste fantastično, lunonauti!‘ Ako se misija ‚Apolo 11‘ i završi sa ovako impresivnom preciznošću sa kojom se do sada odvijala – Nil Armstrong i Edvin Oldrin biće jedini ljudi na Zemlji koji će imati čast da ih zovu – lunonauti.“

Foto: NASA Image Collection / Alamy / Profimedia

Bioskopska platna za Beograđane

List je javio da je prenos sletanja na Mesec u Beogradu praćen i preko bioskopskog platna.

„Veliko interesovanje za stupanje prvog čoveka na Mesec, dostiglo je sinoć kulminaciju i u Beogradu. Zahvaljujući uređajima koji televizijsku sliku prenose na platno, a koji su za ovu priliku pozajmljeni od švajcarske firme ‚Ajdofor‘, Beograđani su mogli na tri mesta u gradu – u Brigadirskom naselju u Novom Beogradu, na Trgu Republike i kod ekspres restorana ‚Zagreb‘ – da prate televizijski prenos.“

Za jugoslovenski list bilo je zanimljivo i to da Sovjetski Savez nije prenosio osvajanje Meseca, što je bio trenutak u kome je ova zemlja izgubila svemirsku trku u kojoj je do tog trenutka vodila.

Foto: Tanjug/AP

„Sovjetska televizija je večeras jedino u emisiji vesti u 23.45 po moskovskom vremenu (u 21.45 po jugoslovenskom vremenu) objavila kratku vest da je ‚Pauk‘ ‚Apola 11‘ sa dva američka kosmonauta meko aterirao na Mesec i da se u jutarnjim časovima očekuje izlazak kosmonauta na Mesec. Ova vest je objavljena na kraju emisije, kao poslednja, bez ilustracije ili magnetoskopskog snimka. I to je sve što je večeras saopšteno o najnovijem dostignuću leta ‚Apola 11‘. Interesovanje ovdašnje javnosti za leta ‚Apola 11‘ je svakako u obrnutoj srazmeri prema onome što je do sada o njemu pokazala televizija“, pisala je Borba.

U Kini bez vesti o uspehu

Objavljeno je i da Kina nijednom rečju nije zabeležila da se čovek otisnuo u posetu drugom nebeskom telu.

Foto: Tanjug/AP

„Tako će gotovo četvrtina čovečanstva ostati neobaveštena o jednom od najfantastičnijih događaja u istoriji ljudskog roda“, napisala je Borba.

Sva trojica astronauta koja su bila deo misije Apolo 11 – Nila Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins – posetili su Beograd 18. oktobra 1969. (SFR Jugoslavija bila je jedna od 22 zemlje koje su posetili po povratku na Zemlju.) Tom prilikom Josipu Brozu su poklonili kamenčiće sa Meseca.

Apolo 11 bio je prva uspešna misija sletanja ljudi na Mesec, a NASA je imala ukupno 6 uspešnih misija na lunarnoj površini od 1969. do 1972. Po Mesecu je hodalo ukupno 12 astronauta, a poslednji su u decembru 1972. bili Džin Sernan i Harison Šmit u okviru misije Apolo 17.

Trenutno su i Amerika i Kina najavile povratak ljudi na Mesec pre kraja decenije. Iako je u ovom veku Kina vodila u ovoj trci, u aprilu ove godine je misija Artemis II ponovo dovela vođstvo Americi. Tokom ove misije četvoro astronauta je odletelo do orbite Meseca i obletelo oko ovog nebeskog tela, a zatim se vratilo na Zemlju.

(Telegraf Nauka)