Desetine peščanih đavola skrivene na vidljivom mestu: Senke otkrivaju vrtloge visoke do osam kilometara

Foto: ESA/DLR/FU Berlin

Svemirska letelica Mars Ekspres snimila je deo doline Mamerz – fascinantan sistem dolina prošaran kratkim vrtlozima nalik tornadu, nazvanim peščani đavoli, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).

Preporučujemo

Peščani đavoli nastaju kada se delovi Marsa zagreju na Suncu, što uzrokuje da vazduh neposredno iznad površine počne da se kovitla nagore, noseći prašinu sa sobom. Marsovi peščani đavoli slični su onima koje viđamo u suvim, prašnjavim predelima na Zemlji, ali su daleko veći; uzdižu se i do osam kilometara uvis, kreću se kilometrima i dostižu brzine do 45 metara u sekundi. Oni igraju ključnu ulogu u kretanju prašine širom planete.

Mars Ekspres je jedinstveno opremljen za uočavanje ovih vrtloga. Da bi napravila jednu sliku koristeći svoju Stereo kameru visoke rezolucije (HRSC) – instrument zaslužan za ove nove snimke – letelica kombinuje uzastopne prikaze iz čak devet zasebnih kanala kamere (koji posmatraju Mars u različitim bojama, iz različitih pravaca, ili kombinovano). Ako se ništa ne promeni na površini Marsa dok se ovi snimci prave, višestruke perspektive se savršeno poklapaju – ali ako se nešto kreće, ono se jasno izdvaja iz okoline.

U ovom novom setu slika, Mars Ekspres je zabeležio ne jedan, već desetine aktivnih peščanih đavola otkrivenih zahvaljujući senkama oko njih.

Usklađivanje i kombinovanje različitih kanala kamere Mars Ekspresa takođe nam omogućava da odredimo pravac i brzinu Marsovih peščanih đavola. Naučnici su to postigli koristeći podatke sa Mars Ekspresa i letelice Egzomars (ExoMars Trace Gas Orbiter), otkrivajući kako se kreće više od 1.000 ovih oluja nalik tornadima – i prateći kako vetrovi struje oko planete).

Dolina Mamerz je ogroman, razuđen i lavirintski sistem kanjona i dolina urezanih u površinu Marsa. Naziv je dobila 1976. prema antičkom oskanskom jeziku predrimske Italije, gde je Mamerz ime za boga Marsa. Ovi kanali se protežu u dužini od oko 1.000 km, prelazeći iz drevnih južnih visoravni Marsa u severne nizije planete, a na pojedinim mestima su široki do 25 i duboki 1,2 kilometara.

(Telegraf Nauka/ESA)