Rover prvi put iz blizine snima ogromne „paukove mreže“ na Marsu

Rover Kjuriositi napravio je svoje prve snimke mrežastih struktura na površini Marsa. Te stene u cik-cak rasporedu mogle bi dati informacije o vodenoj prošlosti Crvene planete i da li je na njoj nekad postojao život.

Odlike nalik mreži su sačinjene od ukrštenih grebena od mineralima bogatih stena koje se retko nalaze na površini Marsa. Ti obasci se mogu prostirati do 20 kilometara popreko i izgledaju kao da su ih ispleli džinovski pauci kad se posmatraju iz svemira. Međutim, ove strukture dosad nisu proučavane izbliza.

Preporučujemo

Manje mrežaste formacije se nalaze na zidovima pećina na Zemlji i nastaju putem sličnog mehanizma kao stalagmiti i stalaktiti. Naučnici misle da je isti mehanizam stvorio strukture na Marsu, samo u mnogo većim razmerama.

„Osnovne stene ispod grebena su se verovatno formirale kad je potpovršinska voda prolazila kroz stene ostavljajući iza sebe minerale koji su se akumulirali u tim pukotinama, stvrdnjavajući se i postajući kao cement. Eoni marsovskog peščanog vetra uklonili su stene, ali ne i minerale, otkrivajući mreže otpornih grebena.

Ove mrežaste strukture ne treba brkati sa strašnim „paucima na Marsu“ – geološkom strukturom koju je na površini planete napravio led ugljen-dioksida, što je nedavno prvi put reprodukovano na Zemlji.

„Kjuriositi“ trenutno istražuje deo mreže na padinama planine Šarp, visoke 5,5 kilometara, u središtu kratera Gejl, gde je šetajući robot sleteo 2012. Rover je krenuo ka toj oblasti u novembru 2024. i stigao ranije ovog meseca. Strukture su prioritet za naučnike pošto takvih grebena nema ni na kojem drugom delu planine – a stručnjaci ne znaju zašto.

NASA je 23. juna objavila prve slike iz blizine tih mreža, zajedno sa interaktivnim video snimkom na svom Youtube kanalu, omogućavajući 3D istraživanje lokacije.

Rover je takođe izveo bušenje i analizirao uzorke stena oko grebena nalik mreži otkrivši da sadrže žile kalcijum-sulfata, slanog minerala koji je takođe ostavila potpovršinska voda. Ovaj određeni mineral dosad nije viđen na planini Šarp, tako da je otkriće zaista iznenađujuće.

Istraživači se nadaju da će proučavanjem mreže u krupnom planu saznati više o vodenoj prošlosti Marsa, pre nego što je solarno zračenje uklonilo okeane. Budući nalazi bi takođe mogli baciti svetlo na džinovski okean ispod površine planete koji je nedavno otkriven duboko ispod Marsove kore.

Neki stručnjaci takođe misle da bi grebeni konačno mogli pomoći u rešavanju rasprave o tome da li je na Marsu nekad postojao život.

Grebeni će uključivati minerale koji su se kristalizovali ispod površine, gde bi bilo toplije, sa protokom slane tečne vode. Rani zemaljski mikrobi su mogli preživeti u sličnoj sredini. Zbog toga je ovo mesto uzbudljivo za istraživanje, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/Live Science)