Profesor astronomije ima novu teoriju o formiranju zvezda u univerzumu

Uz univerzum ne dolazi uputstvo za upotrebu. Međutim, kad bi dolazilo, docent Čarls Stajnhard sa Univerziteta Misuri misli da nekoliko stranica nedostaje. Ili se univerzum ponaša po drugačijim pravilima, ili čovečanstvo čita tekst na pogrešan način.

Astronomi tradicionalno grupišu galaksije u dve kategorije: plave, koje su mlade i aktivno formiraju zvezde, i crvene, koje su starije i prestale da formiraju zvezde.

Preporučujemo

Stajnhard dovodi u pitanje to tradicionalno gledište predlažući treću kategoriju, negde između – crvene galaksije koje formiraju zvezde.

„Takve galaksije prvenstveno proizvode zvezde male mase, zbog čega se čine crvenim uprkos tekućem rađanju zvezda“, kaže on. „Ova teorija treba da razreši nedoslednosti u pogledu tradicionalnog odnosa između mase crnih rupa i mase zvezda i različitih inicijalnih masenih funkcija u plavim i crvenim galaksijama – dva problema koja se ne mogu objasniti samo pomoću starenja ili spajanja. Međutim, saznali smo da se većina zvezda koje danas vidimo možda formirala u drugačijim uslovima nego što smo ranije verovali“.

Stajnhard sugeriše da su crvene galaksije koje formiraju zvezde imale mnogo veću ulogu u istoriji univerzuma. Ovo bi moglo promeniti trenutno razumevanje kako galaksije evoluiraju, kao i procesa koji ih oblikuju, i kako merimo formiranje zvezda tokom istorije univerzuma.

Postojanje ovakvih galaksija moglo bi značiti da je univerzum formirao znatno više zvezda nego što je ranije procenjeno. To podržava ideju da je životni ciklus galaksija složeniji od proste progresije iz plavog u crveno i mrtvo.

Tradicionalno, galaksije evoluiraju ili putem postepenog starenja ili putem spajanja, kad sudari mogu izazvati intenzivno izbijanje novih zvezda. Stoga astronome dugo zbunjuju „postintenzivne“ galaksije, koje naglo prestaju da stvaraju nove zvezde nakon kratkog perioda intenzivnog formiranja zvezda. Uobičajena teorija je da se dve galaksije sudare, što izaziva brzo izbijanje novih zvezda pre gubitka energije i smirivanja.

Međutim, Stajnhard sugeriše drugu mogućnost. Neke od tih galaksija možda polako formiraju male, crvene zvezde, ali ne doživljavaju nagli skok formiranja zvezda. Ako je tako, možda treba promeniti definiciju „postintenzivnih“ galaksija, pošto bi neke mogle pripadati drugačijoj kategoriji crvenih zvezdorodnih galaksija.

U budućnosti, Stajnhard i njegovi studenti na Odeljenju za fiziku planiraju izvođenje naprednijih testova radi daljeg proučavanja zvezdorodnih galaksija.

Jedan tim će tragati za dodatnim dokazima da neke postzvezdorodne galaksije pripadaju novopredloženoj kategoriji, dok će drugi tim pomoću podataka satelita „Gaja“ Evropske svemirske agencije proučavati više od dve milijarde zvezda u Mlečnom putu.

(Telegraf Nauka/Phys.org)