Misija svemirske letelice „Gaja“ završena posle više od 10 godina rada

Evropska svemirska agencije (ESA) isključila je svoju svemirsku letelicu „Gaja“ nakon više od deset godina prikupljanja podataka koji se sad koriste za otkrivanje tajni naše galaksije.

Centar za evropske svemirske operacije pažljivo je 27. marta 2025. isključio podsisteme letelice i poslao je u „penzionu orbitu“ oko Sunca.

Preporučujemo

Iako je funkcionisanje letelice završeno, naučna upotreba „Gajinih“ podataka je tek počela.

Lansirana 2013. godine, „Gaja“ je transformisala naše razumevanje svemira putem preciznog mapiranja pozicija, distanci, kretanja i svojstava skoro dve milijarde zvezda i drugih nebeskih objekata.

Obezbedila je najveću, najprecizniju dosad sastavljenu višedimenzionalnu mapu naše galaksije, otkrivajući njenu strukturu i evoluciju na nikad detaljniji način.

Misija je pronašla dokaze o prošlim galaktičkim spajanjima, identifikovala nova zvezdana jata, doprinela otkrivanju egzoplaneta i crnih rupa, mapirala milione kvazara i galaksija i ušla u trag stotinama hiljada asteroida i kometa. Takođe je omogućila kreiranje najbolje vitualizacije kako bi naša galaksija mogla izgledati posmatraču spolja.

„Gajini“ veoma opsežni podaci prestavljaju izuzetno blago za astrofizičko istraživanje i imaju uticaj na gotovo sve discipline astronomije.

Objavljivanje 4. kolekcije podataka, planirano za 2026, i finalni katalozi „Gajine“ zaostavštine, čije objavljivanje nije planirano pre kraja 2030, nastaviće da oblikuju naše naučno razumevanje kosmosa u narednim decenijama.

„Gaja“ je uveliko prevazišla svoj predviđeni životni vek od pet godina i njene rezerve goriva nestaju. Projektni tim je pažljivo razmotrio kako najbolje staviti letelicu van funkcije u skladu sa pravilima ESA.

Trebalo je pronaći način da se spreči da „Gaja“ krene nazad ka bivšem domu blizu naučno važne druge Lagranžove tačke (L2) sistema Sunce-Zemlja i minimizira bilo koje potencijalno ometanje drugih misija u tom regionu.

Isključivanje letelice na kraju misije zvuči kao prilično jednostavan posao. Međutim, letelice zapravo ne žele da budu isključene.

„Gaja“ je dizajnirana da izdrži probleme kao što su oluje radijacije, udari mikrometeorita ili gubitak komunikacije sa Zemljom. Ima nekoliko dodatnih sistema koji osiguravaju da uvek može ponovo da startuje i nastavi funkcionisanje u slučaju prekida.

Trebalo je osmisliti strategiju stvaljanja van pogona koja uključuje sistematsko razdvajanje i onesposobljavanje rezervnih slojeva koji su tako dugo štitili „Gaju“ – da se ne bi reaktivirala u budućnosti i ponovo počela transmisiju ako njeni solarni paneli pronađu svetlost.

Kontrolni tim je 27. marta 2025. izveo taj niz aktivnosti pasivizacije. Poslednja upotreba pogonskih uređaja odmakla je letelicu od L2 u stabilnu orbitu oko Sunca, što će minimizirati šanse da priđe Zemlji na blizinu manju od 10 miliona kilometara barem u toku narednog veka.

Zatim su bezbedno deaktivirani i isključeni instrumenti i podsistemi letelice jedan po jedan, pre nego što je namerno pokvaren njen softver. Komunikacioni podsistem i centralni kompjuter su poslednji deaktivirani.

Procesorski moduli „Gaje“ su pokvareni kako bi se osiguralo da se softver na letelici neće nikad restartovati nakon isključenja.

Osećanja inženjera su pomešana: uzbuđenje zbog važnih operacija u cilju okončanja dejstva i tuga zbog rastanka sa letelicom na kojoj su radili godinama.

„Gajina“ finalna transmisija kontrolnom centru označila je zaključenje planiranog i pažljivo organizovanog oproštaja od letelice koja je neumorno mapirala nebo duže od deset godina.

Trajna zaostavština

Iako je sama „Gaja“ sad ugašena, njeni doprinosi astronomiji će nastaviti da oblikuju istraživanje decenijama. Njena ogromna arhiva podataka ostaje riznica za naučnike, unapređujući znanje o galaktičkoj arheologiji, zvezdanoj evoluciji, egzoplanetama i mnogo više.

Uveliko doprinoseći galaktičkom istraživanju, „Gaja“ je iscrtala mape na koje će se budući istraživači oslanjati radi novih otkrića. Svemirska letelica „Euklid“ koristi „Gajine“ podatke u cilju precizne orijentacije. Predstojeća misija PLATO će istraživati egzoplanete oko zvezda koje je opisala „Gaja“ i možda će nastaviti proučavanje novih egzoplanetarnih sistema koje je „Gaja“ otkrila.

„Gajin“ kontrolni tim je takođe iskoristio poslednje nedelje rada letelice za izvođenje niza tehnoloških testova. Sistem mikropropulzije testiran je u različitim uslovima da bi se ispitalo u kakvom je stanju nakon više od deset godina u teškom svemirskom okruženju. Rezultati mogu biti od koristi za razvoj budućih misija Evropske svemirske agencije na bazi sličnih pogonskih sistema, kao što je misija LISA.

„Gaja“ ima ogroman emocionalni značaj za one koji su brinuli o njenom radu. U okviru povlačenja letelice iz službe, imena oko 1.500 članova tima koji je radio na misiji ispisana su u softverskoj memoriji „Gaje“.

Lične oproštajne poruke su takođe upisane u memoriju letelice, tako da će „Gaja“ zauvek nositi deo svog tima sa sobom dok plovi svemirom. Kao što kaže menadžer misije Uve Lamers: „Nikad nećemo zaboraviti ‘Gaju’ i ‘Gaja’ nikad neće zaboraviti nas“.

(Telegraf Nauka/ESA)