Udar asteroida bi zaledio planetu, čađ blokirala Sunce: Superkompjuter Alef proračunao šta nas čeka 2182.

Ukoliko asteroid 101955 Benu udari u Zemlju u budućnosti, ovaj svemirski kamen napravio bi ogromnu štetu iako je mnogo manji od asteroida koji je uništio dinosauruse, pokazalo je novo istraživanje. Šansa da će se to dogoditi 2182, za 157 godina, trenutno je 0,037 odsto, piše CNN.

Benu je asteroid srednje veličine – njegov prečnik je oko 500 metara. Poređenja radi, asteroid koji je pogodio Zemlju i veliki deo života na planeti imao je prečnik od oko 10 kilometara. To je poslednji poznati veliki asteroid koji nas je pogodio.

Preporučujemo

Iako mala, šansa da će Benu udariti u Zemlju nije za zanemarljiva, pa su istraživači proučili kakav bi uticaj to imalo, a rezultate objavili u žurnalu Science Advances.

Udar bi doveo do globalne zime i drastičnog hlađenja planete, zaključili su oni.

- Naši preci možda su se suočili sa nekim udarom asteroida srednje veličine, to je moglo da ima i potencijalni uticaj na ljudsku evoluciju, čak i na naš genetski sastav – rekla je dr Lan Daj, istraživačica u Centru za klimatsku fiziku na Nacionalnom univerzitetu Pusan u Južnoj Koreji.

Foto: Tanjug/AP

Lanac posledica

Istraživači su koristili klimatske modele i pomoć superkompjutera Alef da bi pokrenuli različite scenarije za udar Benua u Zemlju, uglavnom se fokusirajući na efekte ubacivanja 100 do 400 miliona tona materijala u Zemljinu atmosferu. Rezultati su pokazali dramatične poremećaje u hemijskom sastavu atmosfere i klimi naše planete u roku od tri do četiri godine nakon udara asteroida.

U početku, udar bi stvorio snažan krater i izazvao izbacivanje materijala u vazduh blizu mesta udara. Sudar bi generisao snažan šok talas i zemljotrese, rekla je dr Daj. Velike količine aerosola i gasova oslobođenih udarom mogla bi da se digne u atmosferu, dugoročno menjajući klimu, dodala je.

Ukoliko bi Benu udario u okean, to bi izazvalo masivne cunamije i izbacilo velike količine vodene pare u vazduh. Ovi događaji mogli bi da izazovu globalno iscrpljivanje ozona u gornjoj atmosferi koje bi moglo da traje godinama.

- Prašina, čađ i sumpor doveli bi do višegodišnjeg hlađenja. Najintenzivniji scenario, sa 400 miliona tona prašine u atmosferi, doveo bi do globalne zime – rekla je Daj za CNN.

Iako moderni ljudi nisu preživeli udar asteroida, dr Daj je uporedila efekte na životnu sredinu sa drugim „katastrofama koje blokiraju Sunce“, kao što su velike vulkanske erupcije. Veruje se da bi udar Benua izazvao slično hlađenje planete kao kada je Toba na Sumatri imala supererupciju pre 74.000 godina i poremetila klimu.

Uklanjanje poklopca kanistera... Foto: NASA/Robert Markowiz

- Mnogi od ranijih udara bili su znatno veći, s težim i dugotrajnijim efektima. Ova studija je posebno zanimljiva, jer pokazuje da čak i relativno mali udari mogu da emituju dovoljno prašine da ozbiljno ograniče fotosintezu, što dovodi do ozbiljnih problema u lancu ishrane. Verujemo da su se slični događaji dešavali ranije u istoriji Zemlje, ali sa još ekstremnijim smanjenjem primarne produktivnosti - rekla je Nađa Drabon, profesorka geologije i planetologije na Univerzitetu Harvard, koja nije učestvovala u istraživanju.

Povećanje planktona

Najneočekivaniji rezultat studije pokazao je neobično ponašanje planktona u morima i okeanima. Istraživači su očekivali da će se sićušni organizmi brzo smanjiti i sporo oporaviti. Međutim, plankton bi se verovatno već oporavio za 6 meseci i onda povećao do nivoa koji nisu viđeni u normalnim klimatskim uslovima, dodala je dr Daj.

- Važno je prepoznati da su udari na Zemlju neizbežni, samo je pitanje kada i koliko veliki će biti. Svi znaju za udar koji je ubio dinosauruse. Međutim, manji udari su mnogo verovatniji da se dogode, i stoga je proučavanje njihovih efekata ključno – rekla je Drabonova.

Benu je poslednjih godina često u centru pažnje. Letelica Oziris-Reks američke agencije NASA prikupila je uzorke sa ovog asteroida i 24. septembra 2023. donela ih je na Zemlju. Letelica je tokom misije duge 7 godina prešla oko 6,21 milijardu kilometara. Kako je Telegraf Nauka već pisao, u uzorcima su otkrivena organska jedinjenja i minerali neophodni za nastanak i razvoj života.

(Telegraf Nauka/CNN)