Mesec nije „geološki mrtav“ kao što se mislilo, pokazuje daleka strana Meseca

Naučnici decenijama izučavaju površinu Meseca kako bi sklopili njegovu složenu geološku i evolucionu istoriju. Svedočanstva iz lunarnih mora (tamnih, ravnih oblasti na Mesecu ispunjenih stvrdnutom lavom) sugerisala su da je Mesec doživeo znatnu kompresiju u dalekoj prošlosti.

Istraživači su ukazali da su veliki grebeni na bliskoj strani Meseca nastali usled kontrakcija koje su se desile pre više milijardi godina, zaključujući da su lunarna mora otad neaktivna.

Preporučujemo

Međutim, nova studija otkriva da bi ono što se nalazi ispod površine moglo biti dinamičnije nego što se mislilo. Naučnici iz Smitsonovskog instituta i Merilendskog univerziteta otkrili su da su mali grebeni na dalekoj strani Meseca značajno mlađi nego ranije proučavani grebeni na bliskoj strani.

„Mnogi naučnici veruju da se većina Mesečevih geoloških kretanja desila pre dve i po, možda tri milijarde godina. Međutim, vidimo da su ovi tektonski oblici bili aktivni nedavno, u poslednjih milijardu godina, a možda su aktivni i danas. Izgleda da su se ovi mali grebeni formirali tokom poslednjih 200 miliona godina ili slično, što je relativno nedavno s obzirom na dužinu Mesečevog postojanja“, kaže Džeklin Klark sa Odeljenja za geologiju Merilendskog univerziteta.

Pomoću razvijenih tehnika mapiranja i modeliranja, otkriveno je 266 ranije nepoznatih malih grebena na dalekoj strani Meseca. Grebeni su obično u grupama od 10 do 40 u vulkanskim regionima formiranim verovatno pre 3,2-3,6 milijardi godina u uskim oblastima gde možda postoje slabosti u površini Meseca. Radi procene starosti grebena, istraživači su koristili tehniku brojanja kratera. Zaključeno je da su grebeni značajno mlađi nego ostale odlike okruženja.

„U suštini, što više kratera postoji na površini – ona je starija, ima više vremena da akumulira više kratera. Nakon brojanja kratera oko tih malih grebena i viđenja da neki od grebena presecaju postojeće kratere, verujemo da su te crte reljefa bile tektonski aktivne u toku poslednjih 160 miliona godina“.

Zanimljivo je da su grebeni na dalekoj strani po strukturi slični onima na bliskoj strani Meseca, što kazuje da su ih stvorile iste sile, verovatno kombinacija postepenog skupljanja Meseca i promena lunarne orbite.

Misije Apolo su detektovale plitke potrese na Mesecu pre više decenija. Novi nalazi sugerišu da bi mali grebeni mogli biti u vezi sa sličnom seizmičkom aktivnošću. Bolje upoznavanje evolucije lunarne površine može imati važne implikacije za logistiku budućih misija na Mesec.

„Nadamo se da će buduće misije na Mesec uključivati instrumente poput georadara da bi istraživači bolje razumeli strukture ispod lunarne površine“, kaže Klark. „Znanje da je Mesec i dalje geološki dinamičan ima vrlo stvarne implikacije u pogledu mesta gde planiramo da razmestimo naše astronaute, opremu i infrastrukturu na Mesecu“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)