Naučnici otkrili planetu u orbiti oko Suncu najbliže izdvojene zvezde

Foto: Wikipedia/ESA/Hubble, CC BY 4.0

Na ovoj novootkrivenoj egzoplaneti, sa masom kao barem pola Venere, godina traje malo više od tri zemaljska dana. Opservacije ukazuju i na postojanje još tri moguće egzoplanete, u različitim orbitama oko te zvezde.

Udaljena samo šest svetlosnih godina od nas, Bernardova zvezda je drugi najbliži zvezdani sistem – posle tročlane zvezdane grupe Alfa Kentauri – i najbliža nezavisna zvezda.

Preporučujemo

Zbog svoje blizine, ona je primarni cilj u potrazi za egzoplanetama sličnim Zemlji. Uprkos ohrabrujućoj detekciji iz 2018, nijedna planeta oko Bernardove zvezde nije potvrđena do sada.

Istraživači su tragali za signalima mogućih egzoplaneta u naseljivoj ili umerenoj zoni, gde tečna voda može da postoji na površini.

Crveni patuljci poput Bernardove zvezde su često meta astronoma pošto je stenovite planete male mase lakše detektovati oko njih nego oko većih zvezda sličnih Suncu.

Bernard b, kako je nazvana novootkrivena egzoplaneta, dvadeset puta je bliža Bernardovoj zvezdi nego Merkur Suncu. Obiđe svoju zvezdu za 3,15 zemaljskih dana i ima površinsku temperaturu oko 125 stepeni Celzijusovih.

Bernard b je jedna od poznatih egzoplaneta najmanje mase i jedna od nekoliko poznatih sa masom manjom od Zemljine. Međutim, previše je blizu zvezdi, bliže od zone pogodne za život. Čak i ako je zvezda oko 2.500 stepeni hladnija nego naše Sunce, previše je vruće da bi na površini planete postojala tečna voda.

Istraživači su koristili visokoprecizni instrument ESPRESSO za merenje podrhtavanja zvezde izazvanog gravitacionom silom jedne ili više orbitirajućih planeta.

Rezultati su potvrđeni podacima drugih instrumenata – HARPS, HARPS-N i CARMENES – takođe specijalizovanih za lov na egzoplanete. Novi podaci, međutim, ne potvrđuju postojanje egzoplanete „detektovane“ 2018.

Biće neophodne dodatne opservacije da bi se potvrdili signali još tri kandidata za egzoplanete oko Bernardove zvezde. Međutim, otkriće Bernarda b, zajedno sa ranijim otkrićima kao što su Proksima b i d, pokazuje da je naše kosmičko okruženje puno planeta male mase.

Izuzetno veliki teleskop (ELT) Evropske južne opservatorije, trenutno u izgradnji, trebalo bi da transformiše polje istraživanja egzoplaneta. Njegov instrument ANDES će omogućiti istraživačima da detektuju još više ovih malih, stenovitih planeta u umerenoj zoni oko obližnjih zvezda, koje su van dometa trenutnih teleskopa, i da proučavaju sastav njihovih atmosfera.

(Telegraf Nauka/Phys.org)