Kojperov pojas 2 – naš solarni sistem je možda mnogo veći nego što smo mislili

Foto: NASA/SOFIA/Lynette Cook

Teleskop Subaru radi sa misijom Nju Horajzons na pronalaženju novih meta za istraživanje. Subaru, teleskop od osam metara na vulkanu Mauna Kea na Havajima, radi sa letelicom Nju Horajzons otkako je 2006. lansirana ka Plutonu, pored kog je proletela 2015.

Nju Horajzons otad leti kroz Kojperov pojas, prstenasti region ledenih kometnih tela iza orbite Neptuna na daljinama između 33 i 55 astronomskih jedinica. Astronomska jedinica (AU) je jednaka Zemljinoj prosečnoj udaljenosti od Sunca – 149,6 miliona kilometara.

Preporučujemo

Kad je Subaru 2004. počeo da pregleda objekte u Kojperovom pojasu da bi pronašao mete kojima će Nju Horajzons prići blizu ili će ih posmatrati pomoću kamera sa distance, teleskop se suočio sa problemom. Tada su Pluton i oblast spoljnog solarnog sistema bili u sazvežđu Strelac, koje ima gusti centar Mlečnog puta kao pozadinu, zbog čega je bilo teško razlikovati objekte Kojperovog pojasa od zvezda u pozadini.

Subaru je tada identifikovao samo 24 objekta u Kojperovom pojasu, koji su bili previše daleko da Nju Horajzons dođe do njih ili da ih posmatra putem kamera. (Arokot, objekat Kojperovog pojasa koji je Nju Horajzons posetio na novogodišnji dan 2019, pronađen je svemirskim teleskopom Habl.)

Sada su se, pak, Pluton i taj deo solarnog sistema pomerili u manje gust region noćnog neba. Subaru je pomoću HSC kamere otkrio 239 objekata u Kojperovom pojasu od 2020. Većina su regularni objekti Kojperovog pojasa, ali je mali broj zaista poseban. Kamera je otkrila 11 objekata na daljinama iza poznatog Kojperovog pojasa.

Ova nova grupa objekata nije prosti produžetak Kojperovog pojasa. Izgleda da postoji jaz između 55 i 70 AU, gde još nisu otkriveni nikakvi objekti, a zatim drugi pojas – nazovimo ga Kojperov pojas 2 – između 70 i 90 AU, koji je udaljen 13,5 milijardi kilometara od Sunca.

Poređenja radi, Neptun je 30 AU i Nju Horajzons je trenutno 60 AU od Sunca, dok su Nasine sonde Vojadžer 1 i Vojadžer 2 164,7 i 137,6 AU od Sunca – u međuzvezdanom prostoru.

Arhitektura solarnog sistema, uključujući asteroidni pojas i Kojperov pojas, određena je procesima koji su formirali planete, uključujući kako je mladi Jupiter migrirao kroz sistem, razbacujući manja tela nadaleko i naširoko.

„Mislim da su pronalazak udaljenih objekata i utvrđivanje njihove orbitalne distribucije značajni kao sredstvo za razumevanje istorije formiranja solarnog sistema, poređenje sa egzoplanetarnim sistemima i razumevanje univerzalnog formiranja planeta“, kaže Fumi Jošida iz Centra za planetarno istraživanje Instituta za tehnologiju u Čibi.

Otkriće ove nove populacije tela nije sasvim neočekivano. Nju Horajzons nastavlja da detektuje udare čestica prašine, iako bi stopa tih udara trebalo da se smanjuje dok letelica napušta Kojperov pojas. Kontinuirano prisustvo prašine sugeriše da je proizvodi populacija udaljenijih tela.

Osim toga, Nju Horajzons je doživeo nerazjašnjena stelarna iščezavanja – kad neki objekat prođe ispred i nakratko blokira svetlost neke daleke zvezde – koja bi mogla biti proizvod objekata u novootkrivenom, udaljenijem pojasu.

Štaviše, opservacije protoplanetarnih diskova oko drugih zvezda, poput onih viđenih teleskopskim sistemom ALMA, jasno pokazuju produžene regione i brojne pojase i jazove u regionu iza položaja Kojperovog pojasa u našem solarnom sistemu.

„Kojperov pojas je dugo smatran vrlo malim u poređenju sa mnogim drugim planetarnim sistemima, ali naši rezultati sugerišu da je možda u pitanju opservaciona greška“, kaže Ves Frejzer iz Nacionalnog istraživačkog saveta Kanade. „Tako da naš Kojperov pojas možda uopšte nije toliko mali i neobičan u poređenju sa onima oko drugih zvezda“.

Pošto se Kojperov pojas činio malim, jedna teorija je bila da je solarna maglina koja je formirala naš planetarni sistem takođe bila manja nego obično. Otkriće Kojperovog pojasa 2 sugeriše da nije nužno bilo tako.

„Primordijalna solarna maglina je bila mnogo veća nego što se mislilo i to bi moglo imati implikacije u pogledu izučavanja procesa formiranja planeta u našem solarnom sistemu“, kaže Jošida.

Astronomi će nastaviti da koriste teleskop Subaru radi praćenja 11 objekata u novom pojasu kako bi bolje definisali njihove orbite. Pošto su pronađeni u malom regionu svemira, verovatno su samo vrh ledenog brega i ukazuju na mnogo veću populaciju.

Njihovo otkriće je dodatna potvrda da postoji još mnogo toga što treba otkriti u krajnjim dubinama spoljnog solarnog sistema, uključujući mogućnost dodatnih patuljastih planeta i čak hipotetičke devete planete.

(Telegraf Nauka/Yahoo/Space)