Ogromna solarna baklja X klase buknula iz „neregularne“ Sunčeve pege – i Zemlja je na liniji vatre

Foto: Tanjug/AP/NASA

Sunce je 14. avgusta izbacilo baklju najsnažnije klase. Ta solarna baklja je izazvala prekide kratkih radiotalasa iznad Suncu izloženog dela Zemlje u vreme erupcije, Azije i Indijskog okeana, piše Space.

Ova solarna baklja X klase je naročito interesantna zato što je izbila iz Sunčeve pege AR3784, koja je već privukla pažnju naučnika i lovaca na aurore zbog svog čudnog polariteta.

Preporučujemo

Njen polaritet krši 100 godina staro pravilo, Hejlov zakon, da Sunčeve pege na severnoj hemisferi treba da budu polarizovane -+. Umesto toga, AR3784 je polarizovana ±, što je zaokret od 90 stepeni.

Ovo nije prva Sunčeva pega koja krši taj takon. To se dešava u oko 3% vremena. Međutim, većina „kršilaca“ pokazuje „obrnuti polaritet“ +– umesto -+, ali se AR3784 nalazi negde između.

Stručnjaci kažu da se magnetni temelji ove Sunčeve pege uvijaju na neobičan način. Ako se suprotni magnetni polariteti zapetljaju previše jako, može se desiti solarna baklja X klase. Sunčeva pega je upravo to učinila.

Solarne baklje su erupcije na površini Sunca koje oslobađaju snažno elektromagnetno zračenje. Dešavaju se kad se nagomilana magnetna energija u solarnoj atmosferi naglo oslobodi. Klasifikovane su po veličini, a baklje X klase su najsnažnije.

Baklje M klase su 10 puta slabije od X lase, C klasa je 10 puta slabija od M klase. B klasa je 10 puta slabija od C klase i A klasa je 10 puta slabija od B klase i nema značajne efekte na Zemlju. U okviru svake klase, brojevi od 1 do 10 (i dalje za X klasu) označavaju relativnu snagu baklje.

Moćne solarne baklje mogu često biti praćene koronalnom eksplozijom – velikim mlazom plazme i megnetnog polja. Potvrđeno je da je X baklja od 14. avgusta izbacila slab koronalni mlaz direktno prema Zemlji.

Tačno vreme dolaska nije sigurno, a procene su da će se to desiti 17. ili 18 avgusta.

Koronalne eksplozije nose naelektrisane čestice poznate kao joni i kad se one sudare sa Zemljinom magnetosferom mogu izazvati geomagnetne oluje. Tokom tih oluja, joni reaguju sa gasovima u Zemljinoj atmosferi, oslobađajući energiju u obliku svetlosti. Ovaj fenomen je poznat kao polarna svetlost – aurora borealis na severnoj hemisferi i aurora australis na južnoj hemisferi.

Baklja X klase je bila praćena ne samo koronalnom eksplozijom, već i prekidom radio-veza. Prekidi kratkih radiotalasa posledica su snažnih izliva rendgenskih zraka i ekstremne ultraljubičaste radijacije tokom erupcije X baklje.

Zračenje od solarnih baklji stiže do Zemlje brzinom svetlosti i jonizuje gornju atmosferu. Ta jonizacija stvara gušću sredinu za visokofrekventne kratkotalasne radio-signale koji omogućavaju komunikaciju na veliku daljinu.

Dok ovi radiotalasi prolaze kroz jonizovane (naelektrisane) slojeve, gube energiju zbog češćih sudara sa elektronima, što može oslabiti ili potpuno apsorbovati radio-signale.

(Telegraf Nauka/Space)