Model koji može pomoći da se objasni ubzanje kosmosa bez tamne energije

Foto: Pixabay/merlinlightpainting

U standardnom modelu kosmologije zvanom Lambda-CDM, ona je uračunata dodavanjem kosmološke konstante u Ajnštajnovoj jednačini polja. Ova konstanta je vrlo mala i pozitivna i nedostaje joj potpuno teorijsko shvatanje zašto ima tako malu vrednost.

Štaviše, tamna energija ima neke neobične odlike kao što je negativan pritisak i ne razređuje se sa kosmičkim širenjem.

Preporučujemo

Stoga fizičari nastavljaju da tragaju za alternativnim objašnjenjima kosmičkog ubrzanja. Ranije je predloženo da – ako univerzum postoji u paru sa antiuniverzumom koji ide unazad u vremenu – možemo objasniti kosmičko ubrzanje bez tamne materije.

U novom radu, koji predstavlja model membrana našeg univerzuma, sa tri membrane u višoj dimenziji, eliminiše se nedokučiva tamna energija.

U ovom modelu se počinje sa scenarijem membrana u kom je naš univerzum deo neke više dimenzije. Zamislite to kao da 2D list pluta u 3D prostoru. Ove niže dimenzionalne strukture se nazivaju membrane i svaka ima izvesnu konstantnu tenziju, koja igra ulogu u njenoj dinamici.

Upotrebljen je model varijabilne tenzije membrana i u isto vreme je 4D Njutnova konstanta G promovisana na skalarno polje.

Sad skalarno polje G ima ulogu polja materije u našem univerzumu, dok materija ima ulogu tamne energije.

Tako je bez kosmološke konstante objašnjena tamna energija pomoću samo dva poznata polja: skalarnim poljem G, koje je 4D Njutnova konstanta, ali sad promovisana na skalarno polje i polje materije. Zračenje se smatra zanemarljivim, što je dobra aproksimacija za naš univerzum.

Nakon rada na problemima tamne materije i tamne energije, ili prihvatamo da je opšta relativnost tačna i da živimo u tamnom univerzumu sa ovim nedokučivim i neobičnim česticama tamne materije i tamnom energijom, ili prihvatamo da živimo u multiverzumu u višoj dimenziji.

Što se tiče modifikovanih teorija gravitacije, priroda ne bi izabrala zakon koji se varira sa distancom pošto bi to podrilo definiciju zakona. Intuicija i iskustvo sugerišu da priroda više voli lepotu, jednostavnost i simetriju.

Sa naučne strane, ostaje da opservacije pokažu istinu, što ćemo valjda znati jednog dana, s obzirom na postignuti naučni napredak.

(Telegraf Nauka/Phys.org)