Da li ima života na najsurovijoj planeti Sunčevog sistema? Trag dva gasa daje nadu astrofizičarima

Foto: Shutterstock/burashudaki

Veneru mnogi smatraju jednim od najsurovijih mesta u Sunčevom sistemu – vrela je toliko da se na njoj topi i metal, atmosfera je toksična, a pritisak ekstreman. Uprkos tome, astronomi su prijavili detekciju dva gasa koji bi mogli da ukazuju na prisustvo života u oblacima druge planete od Sunca.

Ova otkrića, predstavljena na britanskim Nacionalnim astronomskim susretiam 2024. na Univerzitetu u Halu, jačaju dokaze o postojanju fosfina, o čijem prisustvu na Veneri se žustro raspravlja, piše Gardijan.

Preporučujemo

Drugi, odvojeni tim naučnika, naveo je i moguće otkrivanje amonijaka, koji na Zemlji proizvode primarno biološka aktivnost i industrijski procesi, a čije prisustvo na Veneri smatraju da nije lako objašnjivo poznatim atmosferskim ili geološkim fenomenima.

Takozvani gasovi sa biološkim potpisom nisu čvrst dokaz postojanja vanzemaljskog života. Međutim, ovakva otkrića pojačavaju interesovanje za Veneru i mogućnost da je na ovoj planeti bar u nekom trenutku u prošlosti mogao da postoji život.

Uslovi kao na Zemlji, ali tek na 50 km visine

- Moguće je da je Venera imala toplu, vlažnu fazu u prošlosti, a da je onda globalno zagrevanje nateralo život koji bi evoluirao da preživi samo u malom prostoru u kome je to moguće, u oblacima – rekao je dr Dejv Klements, astrofizičar na Imperijalnom koledžu Londonu.

Na površini Venere temperature dostižu 450 stepeni, što je dovoljno vrelo da topi olovo i cink, atmosferski pritisak je 90 puta veći nego na Zemljinoj površini, a postoje i oblaci sumporne kiseline. Međutim, na visini od oko 50 kilometara, u oblacima, uslovi su sličniji onim na Zemlji i na njima bi potencijalno mogle da prežive neke vrste mikroba.

Na Zemlji fosfin proizvode mikrobi u okruženjima sa manjkom kiseonika, poput utrobe jazavca ili izmeta pingvina.

Veliku pažnju privukla je vest o otkriću fosfina u atmosferi Venere 2020. godine, ali je dovela do kontroverzi jer naknadne opservacije nisu mogle da reprodukuju otkriće. Klements i njegove koleke pokušavaju sada da to reše pomoću teleskopa Džejms Klerk Maksvel sa Havaja.

Prateći potpis fosfina oni su uspeli da ojačaju dokaze o prisustvu tog gasa i otkrili su da detekcija zavisi od danonoćnog ciklusa.

- Naša otkrića sugerišu da sunce uništava fosfin u atmosferi. Sve što možemo da kažemo jeste da fosfin postoji. Ne znamo šta ga proizvodi. Možda je reč o hemijskom procesu koji ne razumemo ili mogućem životu – rekao je Klements, a piše Gardijan.

Industrijski procesi ili bakterije

Tokom drugog razgovora, Džejn Grivs, profesorka astronomije na Univerzitetu u Kardifu, predstavila je preliminarne rezultate o mogućem postojanju amonijaka, koji na Zemlji nastaje ili industrijskim procesima ili ga proizvode određene bakterije.

Foto: Shutterstock/NASA images

- Čak i da potvrdimo oba ova otkrića, to nije dokaz da smo otkrili magične mikrobe i da oni žive danas tamo – rekla je ona na sastanku.

Niku Madhasuhan, astrofizičar Univerziteta u Kembridžu, koji nije bio uključen u ova istraživanja, kaže da bi dokaz života zahtevao da signal bude jači i da se molekuli definitivno povežu sa živim bićima.

- Kada je reč o Veneri, ovo su dobra pitanja. Ako stvarno potvrde fosfin i amonijak u većoj količini to bi podiglo šanse da imaju biološko poreklo. Sledeći korak je da i drugi ljudi tragaju za njima i to potvrde ili ospore argumentima. Sve ovo je osnova za optimizam – rekao je on za Gardijan.

(Telegraf Nauka / The Guardian)