Marsov misteriozni mesec Fobos mogao bi biti zarobljena kometa ili deo komete

Foto: NASA/JPL-Caltech/GSFC/Univ. of Arizona

Marsov mesec Fobos mogao bi zapravo biti kometa – ili barem deo komete – koju je davno zarobila gravitacija Crvene planete, piše Live Science.

Godinama naučnici pokušavaju da otkriju poreklo Fobosa i njegovog blizanca Dejmosa. Neki su teoretisali da su ti meseci nekadašnji asteroidi koje je privukla Marsova gracitacija, pošto je njihov hemijski sastav sličan sastavu nekih stena u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Međutim, kompjuterski modeli koji simuliraju taj proces ne mogu da replikuju njihove gotovo cirkularne putanje oko Marsa.

Preporučujemo

Druga hipoteza kaže da je neki ogromni udar, poput onog koji je stvorio naš mesec, otkinuo ta dva tela od Crvene planete; međutim, Fobos ima drugačiji hemijski sastav od Marsa, što ovaj scenario takođe čini malo verovatnim.

Otkrivanje kako je Fobos tačno nastao jedan je od ciljeva misije MMX japanske svemirske agencije, čije lansiranje je planirano za 2026. Dok su analizirali slike radi preciznog određivanja putanje predviđene letelice, naučnici su naišli na neobjavljene fotografije.

Oko 300 fotografija, snimljenih kamerama visoke rezolucije na letelici Mars Ekspres, orbiteru Evropske svemirske agencije koji proučava Mars i njegove mesece od 2003, odlično prikazuju odlike Fobosa, uključujući krater Stikni, širok devet kilometara, Fobosovo najveće obeležje.

Naučnici su pomoću tih snimaka analizirali intenzitet Sunčeve svetlosti koju Fobos reflektuje iz različitih uglova. Otkrili su da Fobosova površina ne reflektuje svetlost ravnomerno. Neke oblasti, kao što je severoistočni obod kratera, bile su veoma reflektivne. Analiza je takođe pokazala da je, sveukupno, Fobosova površina izgledala primetno svetlije kad je Sunce bilo direktno iznad. Istraživači su otkrili i da je Fobosova površina porozna, poput peska.

Te osobine imaju i komete iz jupiterske porodice – komete čije orbite gravitaciono određuje Jupiter, a među kojima je 67P, sa čijim fotometrijskim osobinama se Fobos slaže skoro u potpunosti. Stoga su naučnici zaključili da bi Fobos mogao biti kometa koju je Mars zarobio.

Ako je Fobos nekad bio kometa, možda je to bio i Dejmos. U stvari, nalazi sugerišu da su ova dva meseca možda nekad bila spojena kao dva režnja jedne komete dok ih Marsova gravitacija nije razdvojila. Drugačije rečeno, Marsovi meseci blizanci su možda zapravo dve polovine jednog tela.

Neki meseci gasovitih džinova poput Saturna verovatno su poreklom iz Kojperovog pojasa, iz kojeg dolaze mnoge komete. Mesec kometa dosad nije identifikovan u slučaju terestričkih planeta, pa bi Fobos mogao biti prvi.

Međutim, neki fotometrijski parametri nisu kao kod kometa. U svakom slučaju, dinamičke simulacije – koje uzimaju u obzir kretanja nebeskih tela, uključujući Mars i Fobos – pomoći će da se utvrdi verovatnoća takvog zarobljavanja komete. Konačno, misija MMX, koja će sakupiti fizičke uzorke sa Fobosa, varovatno predstavlja najbolju šansu da se otkrije poreklo tog tajanstvenog meseca.

(Telegraf Nauka/Live Science)