Šta se desilo kad se Mesec „izvrnuo“ pre više milijardi godina?

Foto: NASA/Adrien Broquet/University of Arizona & Audrey Lasbordes

Pre više od 4,2 milijarde godina, Mesec se preokrenuo iznutra napolje da bi stvorio lunarnu površinu koja je poznata čovečanstvu.

Većina naučnika bi se složila da je Mesec stvoren pre oko 4,5 milijardi godina, kad je drugo masivno telo u solarnom sistemu udarilo u Zemlju, izbacujući u svemir istopljeni materijal koji se konsolidovao kao naš prirodni satelit, piše Live Science.

Preporučujemo

Naučnici iz Lunarne i planetarne laboratorije na Univerzitetu Arizone kažu da postoji više mogućih puteva kojima se Zemljin prirodni satelit mogao razviti. Oni kažu da bi uzorci stena sakupljeni tokom misije „Apolo“, na primer, mogli ukazivati da je postojalo vreme kad se Mesec „izvrnuo“.

Taj nalaz bi takođe mogao rešiti dugotrajnu misteriju Mesečevog sastava.

Titanijum na bliskoj strani Meseca?

Uzorci stena od bazaltne lave doneti sa Meseca imaju iznenađujuće visoke koncentracije titanijuma. Osim toga, satelitske opservacije su pokazale da se titanijumom bogate vulkanske stene prvenstveno nalaze na bliskoj strani Meseca. Naučnici se pitaju otkud te stene tamo, a nisu šire rasprostranjene.

Istraživači sa Univerziteta Arizone sugerišu da se Mesec formirao brzo, isprva u potpunosti prekriven okeanom vrele magme. Dok se taj okean hladio i stvrdnjavao, formirali bi se spoljni slojevi Meseca, uključujući omotač jezgra i koru. Ipak, na donjim nivoima, novorođeni Mesec bi i dalje bio u stanju previranja.

Modeli formiranja Meseca ukazuju da su se poslednji ostaci tog ogromnog lunarnog okeana kristalizovali u guste materijale uključujući ilmenit, mineral bogat gvožđem i titanijumom.

„Pošto su ovi teški minerali gušći od sloja ispod, oni stvaraju gravitacionu nestabilnost i očekuje se da ovaj sloj potone dublje u unutrašnjost Meseca“, kažu naučnici.

Ostaje pitanje da li bi ovaj materijal potonuo sav odjednom nakon što je Mesec očvrsnuo ili postepeno. I ako je potonuo u unutrašnjost na globalnom nivou, kako se deo podigao i odneo titanijum na blisku stranu Meseca?

Bez dokaza, možete izabrati omiljeni model, a svaki model ima bitne implikacije u pogledu geološke evolucije Meseca. Razvijeni su modeli koji sugerišu da je neki ogroman udar mogao uzrokovati prelazak gustog sloja titanijumom bogatog materijala ispod kore na blisku stranu Meseca. Onda bi taj materijal potonuo u unutrašnjost, ostavljajući trag ispod kore u obliku gustih depozita bogatih titanijumom.

„Lampica se upalila: vidimo isti obrazac kad posmatramo suptilne varijacije u Mesečevom gravitacionom polju, koje otkrivaju mrežu gustog materijala ispod kore“, kažu naučnici.

Gral među modelima

Analiza ovih varijacija u Mesečevom gravitacionom polju omogućila je uvid ispod lunarne površine. Podaci Nasine misije GRAIL o anomalijama lunarne gravitacije slažu se sa simulacijama ilmenitskog sloja. Ta potvrda takođe pokazuje da se opservacije gravitacionog polja mogu upotrebiti za praćenje distribucije ilmenitskih ostataka nakon potonuća najvećeg dela gustog sloja u duboku unutrašnjost Meseca.

Analize pokazuju da se modeli i podaci izuzetno dobro slažu. Ilmenitski materijali su prešli na blisku stranu i potonuli u unutrašnjost, ostavljajući tragove koji stvaraju anomalije u Mesečevom gravitacionom polju.

Naučnici su takođe utvrdili kad je došlo do izvrtanja. Prekid gravitacionih anomalija putem velikih i drevnih udarnih basena na Mesecu pokazuje da je sloj bogat ilmenitom potonuo pre tih udara. Ovo „presecanje“ znači da se potonuće desilo pre više od 4,22 milijarde godina, ukazujući da je potonuće moglo izazvati vulkanizam, prisutan u kasnijim vremenima širom lunarne površine.

(Telegraf Nauka/Live Science)