Da li su ikad sve planete Sunčevog sistema bile u istoj liniji?

Ilustracija: JACOPIN / BSIP / Universal images group / Profimedia

Solarni sistem nikada neće zaista imati svih svojih osam planeta u ravnoj liniji, ali se mogu približiti tome. Dok planete Sunčevog sistema lutaju oko Sunca, ponekad se nekoliko njih može činiti poravnato na nebu. Međutim, da li su sve osam planeta ikada zaista bile poravnate?

Odgovor zavisi od toga koliko ste fleksibilni sa definicijom "poravnatosti" za planete Sunčevog sistema?

Preporučujemo

Za početak, orbite planeta su sve nagnute pod različitim uglovima u odnosu na ekvator Sunca. To znači da, kada se planete čine poravnate na nebu, u stvarnosti verovatno nisu postavljene u ravnu liniju u 3D prostoru, rekao je Artur Kosovski, astrofizičar sa Univerziteta u Pitsburghu, za Live Science.

"Koncept planetarnog poravnanja više je o vizuelnom izgledu iz naše perspektive na Zemlji nego o bilo kakvom značajnom fizičkom poravnanju u prostoru", rekla je Nikita Madanpal, astrofizičarka sa Univerziteta u Vitvatersrandu u Južnoj Africi, za Live Science.

Planetarni susret je kada se dve ili više planeta čini bliskim jedna drugoj iz naše perspektive na Zemlji. Važno je napomenuti da planete zapravo nikada nisu blizu jedna drugoj. Čak i kada se dve planete čine poravnate nekome na Zemlji, one su i dalje izuzetno udaljene jedna od druge u prostoru, napominje Planetary Society.

Definicija koliko blizu planete mogu izgledati da bi se smatrale poravnatima nije dobro definisana, rekao je Vejn Barkhaus, astrofizičar sa Univerziteta u Severnoj Dakoti, za Live Science. Svaka takva definicija uključivala bi "uglovne stepene", način na koji astronomi mere prividnu udaljenost između dva nebeska objekta na nebu.

Ako izmerite udaljenost oko celog horizonta, to bi iznosilo 360 stepeni. Da biste dobili predstavu o enormnosti horizonta, pun Mesec zahvata samo pola stepena prema Las Kumbres Opservatoriji u Goleti, Kalifornija.

U knjizi "Matematički astronomski zalogaji" (Vilman-Bel, 1997), Žan Miju, belgijski meteorolog i amaterski astronom, izračunao je da se tri najunutrašnje planete - Merkur, Venera i Zemlja - "poravnaju unutar 3,6 stepeni u proseku svakih 39,6 godina", rekao je Barkhaus.

Poravnanje više planeta zahteva vreme. Prema Miju, "svih osam planeta će se poravnati unutar 3,6 stepeni, svakih 396 milijardi godina", rekao je Barkhaus. "Što znači da se nikada nije dogodilo i neće se dogoditi, pošto će Sunce postati beli patuljak za otprilike 6 milijardi godina od sada. Tokom ovog procesa, Sunce će postati crveni džin i proširiti se da proguta i Merkur i Veneru, i verovatno i Zemlju. Tako će u našem solarnom sistemu ostati samo pet planeta."

Šanse su lošije za sve osam planeta koje se poravnaju unutar 1 stepena neba. Prema Mijuu, "ovo će se dogoditi, u proseku, svakih 13,4 hiljade milijardi godina", rekao je Barkhaus. Da bi smo napravili poređenje, svemir je star oko 13,8 milijardi godina.

Ako smatrate da su osam planeta poravnate ako su u istom delu neba širokom 180 stepeni, sledeći put kada će se to dogoditi je 6. maja 2492. godine, prema Kristoferu Bejru, vanrednom profesoru fizike na A&M univerzitetu u Zapadnom Teksasu. Poslednji put kada su osam planeta bile grupisane unutar 30 stepeni bio je 1. januara 1665. godine, a sledeći put će biti 20. marta 2673. godine, prema Nacionalnoj solarnoj opservatoriji na planinskom vrhu Sakramento, Kalifornija.

Madanpal je primetio da planetarna poravnanja gotovo nemaju značajne fizičke efekte na Zemlji. "Jedini uticaj na život na Zemlji tokom poravnanja je divan prikaz vidljiv na nebu", dodao je Barkhaus. "Nema opasnosti od pojačanih zemljotresa ili sličnih stvari. Promena u gravitacionoj sili koju će Zemlja doživeti zbog bilo kakvog planetarnog poravnanja je zanemarljiva."

(Telegraf Nauka / Live Science)