Habl razotkriva tajne Jupitera: Snimio džinovske oluje i vulkanski satelit

Oblaci nama najbližeg gasnog džina, Jupitera, predstavljaju kaleidoskop oblika i boja zahvaljujući večnom olujnom vremenu koje karakteriše ovu planetu. Pun ciklona, anticiklona, promena brzine i smera vetrova Jupiter takođe poseduje i džinovsku narandžastu fleku na sebi za koju se odavno zna da je oluja, i to najveća u Sunčevom sistemu, piše SciTech Daily.

Jupiter nema čvrstu površinu poput malih kamenitih planeta, uvek je prekriven oblacima koji se sastoje uglavnom od ledenog amonijaka i daju planeti prugast izgled. Oni su jedva četrdesetak kilometara tanak sloj u atmosferi koja je hiljadama kilometara debela.

Preporučujemo

Ove oranž-braon pruge proizvodi vazdušna struja koja se kreće u različitim pravcima na različitim geografskim širinama, pri brzinama vetra od preko 500 kilometara na čas. Svetlija polja koja se nazivaju zone su mesta gde atmosfera narasta, dok su tamnija mesta takozvane trake, mesta gde atmosfera pada. Kada se ovi suprotstavljeni tokovi atmosfere sudare nastaju turbulencije i oluje.

Habl teleskop pomoću svojih neverovatnih kamera na godišnjem nivou prati ove burne promene u Jupiterovoj atmosferi sa visokom preciznošću i sa brojnim detaljima. I svake godine astronome čekaju nova iznenađenja. Na poslednjim Hablovim fotografijama Jupitera načinjenim početkom ove godine vidimo puno olujnih aktivnosti kao i male bele oblake.

U okviru programa OPAL (outer planet atmospheres legacy program) Habl prati sve spoljašnje planete, jer su sve one zavijene u izmaglicu uzburkanu silovitim vetrovima što daje veliku vremensku šarolikost ovim planetama. Jupiter je posebno zanimljiv jer nam je najbliži gasni džin i najveća planeta koju teleskopi lako mogu da prate. Na njemu se posebno izdvaja na južnoj hemisferi ogromna mrlja (Great Red Spot), zapravo oluja, dovoljno velika da proguta čitavu našu planetu. To je verovatno najprepoznatljivija karakteristika titanske planete.

Međutim nešto jugoistočnije od nje Habl je zabeležio nešto manju mrlju nazvanu mala crvena mrlja (Red Spot Jr.). Ovaj anticiklon je posledica spajanja oluja iz 1998. i 2000. godine, a prvi put se pokazala kao crvenkasta mrlja 2006. godine, a nakon toga je postala blede bež boje. Ove godine oluja je opet postala crvenija, verovatno usled prisustva brojnih hemijskih elemenata poput sumpora i fosfora i verovatno niza drugih organskih jedinjenja. Dve crvene oluje ostaju na istim geografskim širinama, mada se kreću u suprotnim pravcima, i mimoilaze se svake dve godine. Još jedan mali crveni anticiklon je uočen daleko na severu Jupitera.

Na drugoj strani planete su oluje takođe veoma prisutne. Tamno crveni ciklon i bleđi anticiklon skoro da se dodiruju na severoistoku. One se kreću u suprotnim pravcima što nam ukazuje na naizmenično prisustvo visokog i niskog pritiska u atmosferi. Ciklon podiže atmosferu iz dubljih slojeva na površinu, dok oblaci u sredini padaju niže uklanjajući atmosfersku izmaglicu. Zbog suprotnih smerova ovih oluja očekuje se da će se one odbijati jedna o drugu. Ejmi Sajmon, vođa projekta OPAL kaže da su velike oluje i beli oblaci obeležje intenzivne atmosferske aktivnosti Jupitera u ovom periodu.

Pored toga što je snimio Jupiter, u kadrove svojih kamera Habl je uhvatio i jedan od četiri galilejska meseca. Ija je zapravo vulkanski najaktivnije nebesko telo u Sunčevom sistemu, jedva nešto veći od našeg Meseca, i na njoj se nalazi preko 400 vulkana koji izbacuju sumpor. Još 1979. godine misija Vojadžer 1 je snimila Iju i njenu vulkanski aktivnu površinu. Habl je nastavio tamo gde je Vojadžer stao, i naporedo sa Jupiterom, konstantno drži i Iju u svom oštrom oku.

Projekat međunarodne saradnje, Habl svemirski teleskop je operativan više od tri decenije. Njegovi snimci nam stalno nude pogled u svemir, bilo u naš komšiluk, unutar Sunčevog sistema, bilo daleko kroz prostor i vreme, u udaljene galaksije, a zaključci do kojih dolazimo pomoću njega iznova menjaju naše bazično znanje o svemiru.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)