Vreme čitanja: oko 2 min.
Kina se nada da će „Vozilo snova“ odvesti astronaute na Mesec
Vreme čitanja: oko 2 min.
Kineska svemirska agencija je objavila imena za svemirske letelice koje bi trebalo da odvezu kineske astronaute na Mesec do kraja decenije.
Kineski program svemirskih letova sa posadom saopštio je da radovi „dobro napreduju“ na svemirskom brodu „Mengdžou“ (Vozilo snova), sletaču „Lanjue“ i raketi-nosaču „Dugi marš 10“.
Taj ambciozni program bi trebalo da potvrdi status Kine kao velike svemirske sile. Datum lansiranja lunarne misije sa posadom nije saopšten, ali se očekuje do 2030, a cilj je da bude druga zemlja koja je spustila astronaute na Mesec, piše CNN.
Letelica Mengdžou je sastavljena od dela koji se vraća u Zemljinu atmosferu i koji će služiti za smeštaj astronauta i kao kontrolni centar, i od servisnog dela za pogonski sistem. Biće skoro devet metara dugačka i teška 22 tone. Lunarni lender Lanjue će smestiti dva astronauta i rover od 200 kilograma.
Grupa stručnjaka je imena izabrala od skoro 2.000 predloga. Lanjue se prvi put javlja u pesmi Mao Cedunga 1965. i „predstavlja težnju i veru kineskog naroda u istraživanje univerzuma i put na Mesec“. Mengdžou se odnosi na“san kineskog naroda o sletanju na Mesec“, kaže kineska svemirska agencija.
Svemirski program Pekinga je dugo povezan sa „kineskim snom“ lidera Si Đinpinga o „obnovi“ države i postizanju pozicije moći i ugleda globalno, uključujući tehnološke kapacitete.
Lunarne ambicije Kine pokazuju se dok više zemalja intenzivira svoje svemirske programe u cilju potencijalne naučne koristi, nacionalnog prestiža i pristupa resursima, kao i daljeg istraživanja dalekog svemira putem uspešnih misija na Mesec i drugih poduhvata.
NASA je prošlog meseca najavila da planira sletanje astronauta na Mesec 2026. To bi bilo prvi put nakon misija „Apolo“ krajem 1960-ih i početkom 1970-ih.
Prošle nedelje je komercijalna lunarna sonda „Odisej“ kompanije „Intuitiv mašins“ postala prva svemirska letelica američke proizvodnje koja se spustila na Mesec tokom poslednjih 50 godina.
U januaru je japanski robotski istraživač „Mun snajper“ sleteo na Mesečevu površinu. To sletanje je učinilo Japan trećom zemljom u ovom veku - i petom ikada – koja je sletela na Mesec. Indija je to uradila prošle godine.
Peking je pojurio sa lunarnim sletanjima pošto su njegove „Čange“ misije bez posade prve u istoriji spešno sletele na udaljenu (tamnu) stranu Meseca 2019. Sledeća misija bez posade – „Čange 6“ – treba da poleti kasnije ove godine i donese prve uzorke ikad uzete sa tamne strane Meseca.
Kina takođe očekuje da predstojeće misije sakupe podatke radi još jednog lunarnog cilja – izgradnje stalne međunarodne istraživačke stanice na južnom polu Meseca do 2040.
(Telegraf Nauka/CNN)
Povezane vesti
Zašto je toliko teško ponovo poslati ljude na Mesec?
Neverovatna fotografija Meseca i Zemlje: Uspešna misija kineskih satelita
Spremni za put u svemir!
Šta se desilo kad se Mesec „izvrnuo“ pre više milijardi godina?
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
