Vreme čitanja: oko 4 min.
Japanski pohod na Mesec u senci problema sa energijom: Da li je misija SLIM trijumf ili debakl?
Vreme čitanja: oko 4 min.
JAXA je danas objavila da su solarni paneli okrenuti ka zapadu i da bi sonda mogla da dobije neophodnu energiju, ali je već danima isključena
Japan je u petak ušao na ekskluzivnu listu zemalja koje su uspele da spuste letelicu na Mesec, a na kojoj su još SSSR, SAD, Kina i Indija. Uprkos uspehu, sletanje nije prošlo bez problema – komunikacija sa sondom SLIM ("pametnom letelicom za istraživanje Meseca") uspostavljena je, ali solarne ploče na njoj nisu radile što je drastično skratilo samu misiju. Zbog svega toga, mnogi se i dalje pitaju da li je ova misija bila japanski trijumf ili, u suštini, debakl.
- SLIM je sleteo na lunarnu površinu. Komunicira sa kontrolnom stanicom i odgovara na komande sa Zemlje precizno – rekao je Hiroši Jamakava, predsednik Japanske agencije za aerokosmička istraživanja (JAXA), na konferenciji za medije u petak.
Preporučujemo
Večni led Sibira krije zastrašujuće „zombi viruse“: Svetu preti nova pandemija, tvrde naučnici
Da li su Srbi pomogli Turcima da osvoje Balkan? Srpski istoričar analizirao skandalozne tvrdnje, evo šta kaže
- Međutim, solarne ploče ne rade, pa letelica zavisi od baterija. Naš prvobitni cilj je ispunjen, a problem imamo samo sa solarnim pločama koje trenutno ne rade. Mislimo da je postignut minimalni uspeh, ali je potrebno još podataka da potpuno procenimo misiju – dodao je on.
Precizno sletanje je veliki uspeh
Jedan od ciljeva misije SLIM bio je precizno meko sletanje na lunarnu površinu. Ono što je JAXA objavila govori nam da je taj cilj ispunjen. Naravno, potrebno je još analiza da svi budu sigurni da je sonda sletela na najviše 100 metara od cilja, kao i da li je sletela kako je planirano, ali ako to bude potvrđeno to će biti veliki preokret u sletanju na Mesec.
- Dizajnirana da sleti gde mi želimo, a ne gde moramo, ova precizna tehnologija može da se iskoristi za razvijanje lunarne baze u okviru programa Artemis. Pre SLIM-a Japan je zaostajao za drugim zemljama u lunarnim istraživanjima, ali su ovom misijom demonstrirali ključnu tehnologiju koju će želeti i druge zemlje. Tehnologija za precizno sletanje postaće nezamenjiva – rekao je za The Japan Times Piter Garetson, konsultant za svemirsku strategiju.
Nevolje sa solarnim panelima skratile misiju
Japanska agencija uživo je prenosila sletanje sonde na Mesec. Sve je išlo po planu do trenutka sletanja, kada su iznenada iz komandnog centra objavili da prekidaju program i da će da se uključe kasnije. Zbog nedostatka aplauza i ćutanja od gotovo dva sata odmah je bilo jasno da nešto nije kako treba. Ispostavilo se, kako je JAXA saopštila, da je meko sletanje bilo uspešno, ali da je došlo do problema sa solarnim panelima i da će sonda ostati bez energije za nekoliko sati. Nije objašnjeno da li se sonda pogrešno okrenula ili su problemi rezultat nečeg drugog.
Isključena je kada joj je ostalo 12 odsto baterije, kako bi mogla da se uključi u nekom trenutku ako paneli prorade. Pre toga, sonda je poslala na Zemlju sve podatke koje je prikupila tokom sletanja. Međutim, JAXA je upravo objavila da postoji nada da se SLIM ipak uključi.
- Prema telemetrijskim podacima, solarni paneli SLIM-a okrenuti su ka zapadu. Ako sunčevi zraci stignu do njih postoji mogućnost stvaranja energije i mi smo spremni za oporavak. SLIM može da funkcioniše samo uz energiju iz solarnih panela – objavila je agencija na platformi Iks (Tviteru).
Dominacija Azije u lunarnim istraživanjima
Sovjetska letelica Luna-2 14. septembra 1959. postala je prva koja je dotakla lunarnu površinu, a 16. jula 1969. američka misija Apolo 11 donela je i prve ljude na Mesec. Dominacija dve supersile – SSSR i SAD – u lunarnim istraživanjima trajala je sve do poslednjih misija 1972. i 1976. U 21. veku situacija se potpuno promenila. Po jedan pokušaj ponovnog osvajanja Meseca Moskve i Vašingtona pokazali su se neuspešnim – Luna 25 se raspala prilikom sletanja u avgustu prošle godine, dok je Peregrin pre dve nedelje doživeo debakl još u orbiti Zemlje.
S druge strane, Kina je 2013. spustila Čange 3 na lunarnu površinu, a onda je 2019. usledilo i sletanje Čange 4 na dalju stranu meseca, dok je u avgustu 2023. Indija uspela da uspešno završi misiju Čandrajan 3 i spusti sondu u oblast južnog lunarnog pola. Sa uspehom Japana u petak 19. januara 2024. to jasno govori da Azija trenutno dominira u lunarnim istraživanjima.
Neverovatan budžet od 100 miliona dolara
Sa budžetom od 100 miliona dolara, misija SLIM pokazala je da su ovakve misije moguće i sa mnogo manje novca, što je veliki poduhvat koji će postaviti standard za buduće misije. U vreme svemirske trke NASA je potrošila 25 milijardi dolara na program Apolo. I on je donosio neuspeh za neuspehom dok nije došlo i do prvih uspeha. Današnje misije su mnogo jeftinije. Tako je misija Peregrin koštala oko 108 miliona dolara, dok je Indija za program Čandrajan izdvojila svega 74 miliona.
Transformersi na mesečevoj površini
Letelica SLIM je ponela na Mesec i dva mala transformersa – robote LEV-2. Ove mašine veličine bejzbol loptice izletele su sa sonde oko dva metra pre nego što je dotakla površinu i, koliko je poznato, šalju signal na Zemlju.
Roboti, u čijem je razvoju pomogla kompanija iza igračaka transformers Takara Tomi, imaju sferičnu formu prečnika od oko 8 centimetara, a onda se šire i uključuju kamere. Oni su imali bateriju sposobnu da izdrži svega dva sata, tako da je njihova misija već završena, ali se veruje da bi podaci koje su poslali mogli da budu veoma vredni.
(Telegraf Nauka)
Povezane vesti
Počela istorijska misija: Kina lansirala raketu ka „tamnoj strani Meseca“
Šta bi se desilo da Mesec nestane?
Neuništivi „japanac“ ponovo oduševio: Preživeo treću lunarnu noć i poslao neverovatnu sliku
Neverovatna fotografija Meseca i Zemlje: Uspešna misija kineskih satelita
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
