Vreme čitanja: oko 2 min.
Da li su džinovska ogledala u svemiru rešenje za dodatnu energiju? Ideja je predstavljena još u knjizi 1929.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživači Univerziteta u Glazgovu smislili način za bolje prikupljanje solarne energije
Potrošnja energije ima velike skokove u ranoj jutro i kasno veče, kada solarni paneli ne mogu da pomognu. Zato istraživači iz Škotske veruju da lansiranje džinovskih solarnih ogledala u orbitu može da bude ogromna pomoć za dobijanje energije u ovim delovima dana, piše New Atlas.
Na ovo bi, dodaju, moglo da se gleda kao na nešto poput ideje o solarnim panelima u svemiru, samo umesto da se oni koriste u orbiti za stvaranje energije, a zatim njeno slanje na Zemlju, u suštini bi se slala velika ogledala u svemir, a onda bi se koristila da šalju solarnu energiju na površinu kako bi je uzimale postojeće instalacije.
Ova ideja je veoma stara. Predložena je još u knjizi Hermana Oberta „Načini za putovanje u svemir“ 1929. Tu on opisuje da bi to bio dobar način da se osvetljavaju gradovi noću, da se zaštite usevi od noćnog smrzavanja, pa i da se cele oblasti na severu zagreju. On je istovremeno upozorio i da bi to moglo imati i vojnu primenu.
Ruski naučnici su dokazali da je taj koncept moguć još 1992, kada su u svemir poslali Znamju 2, svemirsko ogledalo koje je slalo prigušenu svetlost na Zemlju.
Tim istraživača sa Univerziteta u Glazgovu veruje da je sada vreme da se solarni reflektori pošalju u orbitu jer kompanije poput SpejsEks najavljuju eru jeftinog transporta u svemir.
Oni su to nazvali Solspejs projekat, a koncept je slanje nekoliko satelita sa reflektorima, čija bi orbita bila sinhronizovana sa sunčevim zracima. Svaki od njih imao bi šestougaoni reflektor napravljen od aluminizovanog kaptona, a svaka strana bi imala 250 metara, sa ukupnom površinom od 162.380 metara kvadratnih.
Na visini od 900 kilometara, skoro dvostruko više od Međunarodne svemirske stanice, svako ogledalo bi moglo da osvetli oko 10 kvadratnih kilometara površine na oko 17 minuta, što bi donelo oko 34-36 megavat časova energije po preletu. Zahvaljujući tome velike solarne farme mogle bi da uhvate energiju u trenutku kada inače najveća potreba za njom.
Tim iz Glazgova kaže da ogledala iz svemira ne bi dovela do dodatnog svetlosnog zagađenja.
- Čak i kada su najsjajnija, osvetljenje bi trajalo samo nekoliko minuta po reflektoru i ne bi bilo svetlije nego tokom oblačnog dana – napisao je Onur Čelik, član tina, za Teh Conversation.
(Telegraf Nauka/New Atlas)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
