Crne rupe veličine atoma sa početka vremena možda proždiru zvezde iznutra

Jedan mali broj primordijalnih crnih rupa koje su jurile svemirom odmah nakon Velikog praska možda su uhvaćene u zvezdama – i te drevne crne rupe možda su još skrivene u jezgrima tih zvezda danas, piše Live Science.

Detekcija tih hipotetičkih crnih rupa – koje bi bile formirane kao vreli, gusti komadi materije koja se urušila u prvim sekundama nakon nastanka univerzuma – doprinela bi utvrđivanju teorija o ranom univerzumu i stvaranju crnih rupa. Međutim, pronalaženje malog broja zvezda koje su uspele da uhvate neku brzu crnu rupu predstavlja izvesne izazove.

Preporučujemo

„Mislimo da bi primordijalne crne rupe, ako postoje, trebalo da putuju ogromnom brzinom. Ako naiđu na zvezdu, najverovatnije prođu kroz nju kao metak. Međutim, mali podskup tih crnih rupa, one koje putuju sporo, mogle bi biti zarobljene u zvezdi. Ako se to desilo, mogli bismo da ih pronađemo“, kaže glavni autor Erl Belinger, astrofizičar iz Instituta Maks Plank za astrofiziku.

Dve stvari bi se mogle dešavati ako bi te teorijske mini crne rupe bile zarobljene u zvezdi.

Prva mogućnost je da je crna rupa toliko mala da uopšte nema uticaja na zvezdu. Crne rupe vrlo male mase na mogu čak ni da udvostruče svoju masu tokom trajanja univerzuma, čak i ako se nalaze na mestu gde mogu da jedu bez ograničenja, kao što je unutrašnjost zvezde.

Druga mogućnost je da je crna rupa dovoljno masivna da može efektno da raste konzumirajući zvezdu.

Foto: Pixabay/wikiimages

Pretpostavlja se da primordijalne crne rupe imaju male mase koje su 100.000 puta manje od mase spajalice za papir, ali veći primerci – blizu mase asteroida ili patuljaste planete – mogli bi imati vidne efekte na zvezde u kojima su zarobljeni dok žudno konzumiraju zvezdani materijal milionima godina.

U takvom slučaju „kanibalizma crnih rupa“, primordijalna crna rupa bi proždirala zvezdu iznutra, izazivajući uzburkanost jezgra zvezde i emisiju ekstra energija. To bi dovelo do nadimanja zvezde poput crvenog džina, ali bez povećanja temperature. Astronomi su registrovali oko 500 takvih hladnih crvenih džinova.

Ti hladni crveni džinovi su potencijalni kandidati za Hokingove zvezde, ili zvezde pokretane malim crnim rupama u svojim jezgrima, kao što je legendarni fizičar Stiven Hoking sugerisao u radu iz 1971.

Prisustvo crne rupe u srcu Hokingove zvezde moglo bi objasniti zašto je teško utvrditi evolucione puteve takvih zvezda. Na osnovu njihovog pulsiranja i vibriranja, astronomi bi mogli utvrditi da li je taj proces gozbe u toku.

Ako primordijalne crne rupe postoje, mogle bi prožimati univerzum – uključujući naše kosmičko susedstvo. Velike brzine i izuzetno male veličine tih objekata mogle bi objasniti zašto izmiču naučnicima.

„Pronalaženje crne rupe je teško i kad ona ima tipičnu masu veću više puta od mase Sunca. Sad je u pitanju crna rupa sa masom asteroida i veličinom atoma vodonika“, rekao je Belinger. „Mislimo da se većina primordijalnih crnih rupa nalazi van zvezda, tumarajući galaksijom. U proseku, jedna bi verovatno bila unutar solarnog sistema u svakom trenutku“.

(Telegraf Nauka/Live Science)