Sunce bi moglo biti manje nego što smo mislili

Solarna sonda Parker... Foto: APL/NASA / Zuma Press / Profimedia

Istraživači koji se bave merenjem Sunca često koriste potpuna solarna pomračenja kako bi blokirali najveći deo njegove svetlosti i bacili pogled na njegovu koronu, ili spoljnu atmosferu. Ovaj metod je utvrdio da Sunčev poluprečnik iznosi oko 695.990 kilometara, što prihvaćeno kao standard od 1970-ih, piše Space.

Međutim, da bi se zaista razumela Sunčeva fizika i atmosfera, potrebna su preciznija merenja. Pošto je Sunce uvek u pokretu – to je vrtložna, konvektivna lopta vatrene plazme – talasi neprestano putuju po njegovoj površini i kroz njegovu masu.

Preporučujemo

U 1990-im, istraživači koji su merili oscilacije izazvane talasima otkrili su da je Sunce otprilike 0,03-0,07% manje nego što su svetlosni metodi bazirani na solarnom pomračenju sugerisali. (Različite studije su došle do neznatno drugačijih vrednosti.)

Sad nova studija koja meri drugi tip solarne talasne oscilacije potvrđuje da su studije iz 1990-ih bile u pravu: Sunce jeste malo manje nego što kažu standardne procene. Sunčev poluprečnik je bliži vrednosti od 695.780 kilometara. To je prečnik od oko 1.391.560 kilometara. U suštini, stara i nova merenja pokazuju sličnu veličinu.

Broj je samo delić procenta drugačiji, ali je značajan. Pomenuti talasi i oscilacije pružaju uvid u Sunčeve nuklearne reakcije, hemijski sastav i osnovnu strukturu. Bez tačnog poluprečnika, postoji mogućnost izvođenja pogrešnih zaključaka o suptilnim elementima Sunčeve interne strukture.

Poznavanje Sunca je važno ne samo zato što je ono Zemljina najdostupnija zvezda (i izvor svetlosti i toplote koji omogućava život) već i zbog toga što magnetne oluje sa Sunčeve površine mogu uticati na telekomunikacije na Zemlji.

Solarna sonda „Parker“ Američke svemirske agencije (NASA) trenutno kruži oko Sunca sedam puta bliže nego ijedna svemirska letelica ikad, u pokušaju da se razume solarni vetar koji dovodi naelektrisane čestice u kontakt sa Zemljinom atmosferom.

Solarni orbiter Evropske svemirske agencije, lansiran 2020, takođe istražuje solarne vetrove i napraviće prve snimke Sunčevih polarnih regiona iz blizine.

(Telegraf Nauka/Space)