Munje na Veneri možda uopšte nisu munje: Naučnike zbunili podaci sa sonde Parker

Foto: Shutterstock/NASA images

Dok je letela kroz svemir na svojoj sedmogodišnjom misiji da ispita Sunce, solarna sonda Parker američke agencije NASA možda je konačno uhvatila signale koji ukazuju na to ko je krivac za misteriozne munje na Veneri, piše Space.com. Otkriće se dogodilo 2021, kada je Parker prošao kraj ove planete na rutinskom letu tokom kog je prikupljao podatke o gravitaciji Venere i nastavio dalje ka Suncu.

Preporučujemo

- Parker je veoma sposobna letelica. Gde god da stigne, on otkrije nešto novo. Postoji debata o munjama na Veneri već skoro 40 godina. Nadamo se da će ovi novi podaci pomoći da se ta debata reši – rekla je Harijeta Džordž, glavna autorka studije i istraživač Laboratorije za atmosfersku i svemirsku fiziku (LASP) pri Univerzitetu Kolorada u Bolderu. navodi se u saopštenju.

Kako se navodi u studiji, bljeskovi svetlosti koje su mnogi stručnjaci povezivali sa munjama, možda uopšte nisu munje. Oni veruju da je reč o nečemu što je povezano sa poremećajima u magnetnom polju koje okružuje planetu. Naravno, dodaju, to ne znači da Venera nema munje, samo nema onoliko koliko se mislilo da ima.

Harijeta Džordž i njeni saradnici zaključak o munjama na Veneri doneli su prateći fenomen elektromagnetnih elektronskih talasa. Ti talasi su pulsevi energije koji se prikazuju kao elektromagnetni talasi koji mogu da se šire kroz različite medijume. Na Zemlji, prime radi, oni se šire kroz deo atmosfere i obično traju pola sekunde. Ono što je najvažnije, na Zemlji su ovi talasi specifično ukorenjeni u pojavu munja.

'Lightning' on Venus may not be lightning at all, Parker Solar Probe finds https://t.co/4s2tQIYHAp pic.twitter.com/MMMwepnzNp— SPACE.com (@SPACEdotcom) October 3, 2023

Zbog toga, kada su naučnici primetili te talase na Veneri 1978. pomoću letelica Pionir, oni su pretpostavili da i Venera mora da ima mnogo munja. Mnogi eksperti su verovali da na drugoj planeti od Sunca ima sedam puta više munja nego na našoj planeti.

- Neki naučnici su videli te tragove i pomislili su da bi to mogle da budu munje. Drugi su rekli da bi to možda moglo da bude nešto drugo. Već decenijama traju te rasprave – rekla je Džordžova.

Ona dodaje da elektromagnetne elektronske talase ne moraju da stvaraju munje, a kada je Parker proleteo pored Venere skupio je podatke koji upravo sugerišu da to nije slučaj. Kako naglašavaju naučnici, talasi pištaljke na Veneri idu nadole, a ne nagore, kao što je slučaj na zemlji.

- Kreću se suprotno od onog kako smo zamišljali poslednjih 40 godina – rekao je Dejvid Malaspina, koautor studije i profesor LASP.

Studija je objavljena u žurnalu Geophysical Research Letters.

(Telegraf Nauka/Space.com/CU Boulder Today)