Začuđujući nestanak Neptunovih oblaka

Foto: Pixabay

Štaviše, slike koje datiraju do 1994, kad je svemirski teleskop „Habl“ počeo da dokumentuje Neptun, pokazuju da ovo nije prvi put da se to dešava. Izgleda da su te fluktuacije povezane sa još jednom periodičnom promenom – jedanaestogodišnjom aktivnošću solarnog ciklusa.

Pošto je Neptun od Sunca oko 4,5 milijardi kilometara, ili malo više nego 30 puta prosečna razdaljina između Zemlje i Sunca, ovo otkriće je iznanadilo i zaintrigiralo astronome, piše Science Alert.

Preporučujemo

A najnovija transformacija je naročito dramatična. Godine 2019, oblaci na srednjim visinama počeli su da iščezavaju. Izgled planete je do 2020. bio manje-više bez oblaka.

„Čak ni četiri godine kasnije, snimci napravljeni ovo juna pokazuju da se oblaci nisu vratili na ranije nivoe“, kaže astronom Erandi Čaves sa Harvardskog univerziteta.

„Ovo je vrlo uzbudljivo i neočekivano, pogotovo zato što Neptunov prethodni period niske aktivnosti oblaka nije bio ni blizu toliko dramatičan i produžen“.

Neptun je najudaljenija od velikih planeta Sunčevog sistema i zbog toga nije dobro proučen ili shvaćen kao neki od Zemljinih bližih suseda. Međutim, podaci kojima raspolažemo ukazuju na komplikovanu i dinamičnu atmosferu, pokretanu procesima koje ne razumemo u potpunosti.

Iako je izučavanje iz daljine relativno ograničavajuće, moguća je identifikacija dugoročnih atmosferskih tendencija. Čaves i njene kolege su se fokusirali na podatke sakupljene od 1994. pomoću teleskopa „Habl“, od 2002. pomoću Opservatorije „Kek“, i pomoću Opservatorije „Lik“ u 2018. i 2019.

Ovi kombinovani skupovi podataka pokazali su da količina oblaka koji pokrivaju Neptun fluktuira tokom otprilike 11-godišnjih ciklusa koji su izgleda sinhronizovani sa solarnom aktivnošću.

Otprilike svakih 11 godina, Sunčevo magnetno polje obrće polaritet, što je obeleženo najintenzivnijim bakljama, koronalnim eksplozijama i Sunčevim pegama. Kad polovi zemene mesta, Sunce se se umiri neko vreme, pre nego što ponovo pojača aktivnost do još jednog solarnog maksimuma.

Na putu do svojih maksimuma. Sunce emituje jaču ultraljubičastu svetlost, ozračavajući solarni sistem. Analiza koja traje 29 godina pokazuje da oblaci počinju da se pojavljuju na Neptunu oko dve godine nakon početka snažnog ultraljubičastog zračenja.

Takođe postoji pozitivna korelacija između Neptunovog pokrivača od oblaka i njegovog albeda – količine Sunčeve svetlosti koju reflektuje.

„Ovi izuzetni podaci daju nam dosad najjači dokaz da Neptunov pokrivač od oblaka korelira sa Sunčevim ciklusom“, kaže astronom Imke de Pater sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju. „Naši nalazi podržavaju teoriju da Sunčevi ultraljubičasti zraci, kad su dovoljno snažni, možda izazivaju fotohemijsku reakciju koja proizvodi Neptunove oblake“.

Ova analiza koja pokriva dva i po solarna ciklusa pokazuje da su Neptunov pokrivač od oblaka i albedo bili na vrhuncu 2002. godine (u skladu sa prethodnom studijom), pre opadanja u 2007. Otada je nivo oblaka i albeda ponovo rastao do vrhunca u 2015, pre ponovnog opadanja. Dva najnovija solarna maksimuma desila su se 2001. i 2015.

Međutim, iako rezultati sugerišu neku vrstu fotohemijskih dešavanja, naučici će morati da obrade neke podatke kako bi saznali šta su ta dešavanja. Na primer, jedna mogućnost ultraljubičaste interakcije jeste zamračenje, a ne osvetljenje oblaka, što bi snizilo albedo, a ne podiglo. Oluje, pak, iz dubina oko Neptuna ne bi bile povezane sa fotohemijski proizvedenim obacima, što predstavlja komplikaciju.

Vrše se kontinuirane opservacije i imamo nove podatke od svemirskog teleskopa „Džejms Veb“, u saglasnosti sa nalazima studije na putu ka sledećem solarnom maksimumu, očekivanom 2025.

„Videli smo više oblaka na najnovijim snimcima, naročito na severnim širinama i velikim visinama, što je očekivano na osnovu viđenog povećanja solarnog ultraljubičastog fluksa u proteklom periodu od oko dve godine“, kaže De Pater.

Naravno, bilo bi još bolje da se pošalje neka svemirska letelica da proučava Neptun iz blizine. Međutim, u međuvremenu ćemo morati nekako da se snalazimo.

(Telegraf Nauka/Science Alert)