Monstruozni talasi tri puta veći od Sunca udaraju u džinovsku zvezdu: Neverovatan fenomen u svemiru

Umetnički prikaz sistema MACHO 80.7443.1718 Foto: Melissa Weiss, CfA

Ogromna zvezda nalazi se na udaru snažnih talasa tri puta većih od našeg Sunca. Poznata kao pulsirajuća zvezda, ovo nebesko telo periodično pulsira kada ga gravitacija najbližeg saputnika razvlači i pretvara u pljosnati objekat, piše Space.com.

U suštini, ova pulsirajuća zvezda ima jake talase koje podiže neprimetni pratilac, koji obilazi oko nje u eliptičnoj orbiti svaka 32,8 dana. Kao što Mesečeva gravitacija predstavlja glavni razlog postojanja plima i oseka, gravitacija pratioca ove pulsirajuće zvezde skuplja materijale sa ovog nebeskog tela, provlači ga oko sebe supersoničnim brzinama da stvore titanske talase.

Preporučujemo

Binarni zvezdani sistem, poznat kao MACHO 80.7443.1718, nalazi se 169.000 svetlosnih godina od Zemlje. Ima džinovsku zvezdu čija masa je 35 puta veća od Sunca, kao i manjeg pratioca. Iako je prvobitno smatrana zvezdom sa varirajućom svetlošću kada je otkrivena 1990, jer nijedna druga zvezda otkrivena do tada nije tako delovala, svemirski teleskop Kepler američke agencije NASA je onda otkrio još mnogo njih.

Zbog toga što je oblik većih zvezda u ovakvim sistemima deformisan, mi vidimo čas širu, čas užu stranu, zbog čega deluje kao srce koje kuca. Zato su ih naučnici i nazvali pulsirajućom zvezdom.

Dok većina pulsirajućih zvezda menja svetlost za 0,1 odsto, MACHO 80.7443.1718 je uvek bila drugačija. Ona ima regularne intervale na svakih 32,8 dana, kada se njena svetlost poveća za čak 20 odsto, što je više od 200 puta više nego što je slučaj sa drugim pulsirajućim zvezdama.

Zahvaljujući kompjuterskom modelu, astrofizičar Morgan Meklaud i Avi Leb iz Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijana zaključili su da ova zvezda pulsira više zato što pratilac privlači velike talase plazme, a zatim ih baca na nju.

- Svaki udarac talasa u zvezdu otpušta energiju koja bi mogla da razori našu planetu nekoliko stotina puta – rekao je Meklaud u saopštenju.

(Telegaf Nauka/Space.com)