Stogodišnje oluje na Saturnu

Nova studija pokazuje da Saturn – iako mnogo blaži i manje živopisan nego Jupiter – takođe ima dugotrajne megaoluje sa posledicama duboko u atmosferi koje traju vekovima, piše Phys.org.

Studija astronoma sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju i Mičigenskog univerziteta u En Arboru pratila je radio talase sa te planete, čije poreklo je ispod površine, i otkrila dugoročne poremećaje u distribuciji amonijaka.

Megaoluje se dešavaju otprilike svakih 20-30 godina na Saturnu i slične su uraganima na Zemlji, iako znatno veće. Međutim, za razliku od Zemljinih uragana, niko ne zna šta uzrokuje megaoluje u Saturnovoj atmosferi, koja je sastavljena uglavnom od vodonika i helijuma sa primesama metana, vode i amonijaka.

„Razumevanje mehanizama najvećih oluja u solarnom sistemu stavlja teoriju uragana u širi kosmički kontekst, testirajući naše trenutno znanje i pomerajući granice zemaljske meteorologije“, kaže glavni autor Čeng Li, docent na Mičigenskom univerzitetu.

Imke de Pater, profesor emeritus astonomije na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, proučava gasovite džinove duže od četiri decenije radi boljeg razumevanja njihovog sastava i posebnosti, koristeći Veoma veliku opservatoriju „Karl Janski“ u Novom Meksiku radi ispitivanja radio talasa iz dubine planete.

„Na radio talasnim dužinama, prodiremo ispod vidljivih slojeva oblaka na džinovskim planetama. Pošto će hemijske reakcije i dinamika izmeniti sastav atmosfere, opservacije ispod tih slojeva oblaka su potrebne da se ograniči pravi atmosferski sastav, što je ključni parametar za modele formiranja planeta“, rekla je ona. „Radio opservacije pomažu da se opišu dinamički, fizički i hemijski procesi, uključujući prenos toplote, formiranje oblaka i konvekciju u atmosferama džinovskih planeta u globalnim i lokalnim razmerama“.

Istraživači su pronašli nešto iznenađujuće u radio talasima sa planete: anomalije u koncentraciji amonijaka u atmosferi, koje su povezali sa prošlim događajima megaoluja u severnoj hemisferi planete.

Koncentracija amonijaka je niža na srednjim visinama, malo ispod najvišeg sloja oblaka od amonijačnog leda, ali je povećana na nižim visinama, 100-200 kilometara dublje u atmosferi. Naučnici veruju da je amonijak prenet iz gornje u donju atmosferu putem procesa kondenzacije i ponovnog isparavanja. Štaviše, taj efekat može trajati stotinama godina.

Još je otkriveno da, iako su i Saturn i Jupiter napravljeni od vodonika, ta dva gasovita džina su izuzetno različiti. Dok Jupiter ima troposferske anomalije, one su vezane za njegove zone i pojaseve i nisu prouzrokovane olujama kao na Saturnu. Znatna razlika između ovih susednih gasovitih džinova dovodi u pitanje šta naučnici znaju o nastanku megaoluja na gasovitim džinovima i drugim planetama i može pomoći u njihovom pronalaženju i proučavanju na egzoplanetama u budućnosti.

(Telegraf Nauka/Phys.org)