Ubice gradova i polužirafe – koliko strašnih asteroida zaista prođe pored Zemlje svake godine?

Foto: Shutterstock.com

Skoro svake nedelje vidimo naslove na Internetu koji opisuju asteroide veličine „autobusa“, „kamiona“, „vending mašine“, „pola žirafe“ ili čak cele žirafe. Takođe smo imali naslove koji upozoravaju na „ubicu grada“, „ubicu planete“ i „boga haosa“.

Preporučujemo

Naravno, pretnje koje asteroidi predstavljaju su stvarne. Čuven je slučaj od pre 65 miliona godina, kad je život na Zemlji bačen na kolena najverovatnije udarom velikog asteroida, koji je ubio većinu dinosaurusa. Čak i objekat od četiri metra koji putuje relativnom brzinom do 60 kilometara u sekundi zadaće veoma jak udarac, piše Phys.org.

Međutim, iza naslova u medijima, kakvi su rizici, brojčano gledano? Koliko asteroida udari Zemlju i koliko možemo očekivati da proleti pored nas?

Kolika je opasnost od direktnog udara?

Mnogo je više malih asteroida nego velikih, a mali asteroidi uzrokuju mnogo manje štete nego veliki.

Dakle, Zemlja doživljava česte, ali slabe sudare sa malim asteroidima, i retke, ali jake sudare sa velikim asteroidima. U većini slučajeva, najmanji asteroidi se uglavnom raspadnu kad udare u Zemljinu atmosferu i čak ne stignu do zemlje.

Kad mali asteroid (ili meteoroid, objekat manji od asteroida) udari u Zemljinu atmosferu, proizvede spektakularnu „vatrenu loptu“ – dugotrajnu i blještavu verziju zvezde padalice, ili meteora. Ako neki preostali delići tog objekta padnu na zemlju, oni se nazivaju meteoriti. Najveći deo objekta sagori u atmosferi.

Koliko asteroida proleti blizu Zemlje?

Uzmimo primer asteroida od četiri metra. Jednom godišnje, u proseku, asteroid od četiri metra će se naći u intersekciji sa površinom Zemlje. Ako udvostručite tu površinu, dobićete dva godišnje. Zemljin poluprečnik iznosi 6.400 kilometara. Sfera sa dvostruko većom površinom ima poluprečnik od 9.000km. Dakle, otprilike jednom godišnje, asteroid od četiri metra će doći u okvir od 2.600km od površne Zemlje – razlika između 9.000km i 6.400km.

Udvostručite površinu ponovo i možete očekivati dva godišnje u okviru od 6.400km od Zemljine površine itd.

Nekoliko hiljada kilometara je prilično velika razdaljina za objekte velike nekoliko metara, ali većina asteroida o kojima se govori u medijima prolaze na mnogo, mnogo većim razdaljinama.

Astronomi smatraju sve što prolazi bliže od Meseca – oko 300.000km – „bliskim prilazom“. „Blizu“ za astronoma generalno nije ono što bi običan čovek nazvao „blizu“.

Godine 2022, bilo je 126 bliskih prilaza, a u ovoj godini smo zasad imali 50.

Sad uzimite u obzir stvarno velike asteroide, veće od jednog kilometra u prečniku. Ista vrlo pojednostavljena logika može se primeniti. Za svaki takav udar koji bi mogao ugroziti civilizaciju, dešavajući se jednom svakih pola miliona godina, možemo očekivati hiljade bliskih promašaja (bliže od Meseca) u istom periodu vremena.

Takav događaj će se odigrati 2029, kad asteroid 153814 (2001 WN5) bude prošao 248.700km od Zemlje.

Kako procenjujemo pretnje i šta možemo uraditi u vezi s tim?

Procenjuje se da je oko 95% asteroida većih od jednog kilometra već otkriveno, a neprekidno se traga za preostalih 5%. Kad neki novi bude pronađen, astronomi izvode opsežne opservacije da bi procenili bilo kakvu pretnju po Zemlju.

Torinska skala kategorizuje predviđene pretnje do 100 godina u budućnost, od 0 (bez opasnosti) do 10 (siguran sudar sa velikim objektom).

Trenutno svi poznati objekti imaju ocenu 0. Nijedan poznati objekat zasad nije imao ocenu iznad 4 (blizak susret, zaslužuje pažnju astronoma).

Dakle, umesto priča o žirafama, vending mašinama, ili kamionima, ono što zaista želimo da saznamo od medija jeste ocena asteroida po Torinskoj skali.

Na kraju, tehnologija je toliko napredovala da imamo šansu da uradimo nešto ako se ikad suočimo sa velikim brojem na Torinskoj skali. Nedavno je misija DART sudarila svemirsku letelicu sa asteroidom, menjajući njegovu putanju. U budućnosti, moguće je da će takva akcija, sa dovoljno pripremnog vremena, doprineti zaštiti Zemlje od sudara.

(Telegraf Nauka/Phys.org)