Istorijsko lansiranje: Indija poslala raketu ka Mesecu, cilj je ispitivanje južnog pola

Foto: R.Satish BABU / AFP / Profimedia

Indija je lansirala svoju treću misiju ka Mesecu sa ciljem da postane prva zemlja koja će spustiti letelicu blizu slabo proučavanog južnog pola, piše BBC.

Svemirska letelica Čandrajan-3, sa orbiterom, modulom za sletanje i roverom, poletela je danas u 10.05 po centralnoevropskom vremenu iz svemirskog centra Šriharikota. Očekuje se da će stići do Meseca 22. ili 23. avgusta, najavili su zvaničnici.

Ako ova misija uspe, Indija će postati tek četvrta zemlja koja je uspela da izvede takozvano meko sletanje modula na Mesec, nakon SAD, SSSR i Kine.

Pre 15 godina, Indija je poslala misiju Čandrajan-1 ka Mesecu, gde je detaljno tragala za vodom i utvrdila da Zemljin satelit ima atmosferu tokom dana, rekao je Milsvami Anaduraj, projektni direktor te misije.

Čandrajan-2, koja je takođe imala orbiter, modul za sletanje i rover, lansirana je u julu 2019, ali je bila samo delimično uspešna. Orbiter i dalje kruži oko Meseca, ali modul sa roverom nije uspeo uspešno da sleti, već je uništen prilikom spuštanja na lunarnu površinu.

Šef Indijske svemirske istraživačke organizcije (ISRO) Šridhara Paniker Somanat rekao je da su pažljivo proučavali podatke neuspešnog sletanja i izveli simulacije tokom kojih su rešili sve probleme.

Čandrajan-3 je težak 3.900 kilograma i njegova proizvodnja koštala je 75 miliona dolara, a ciljevi misije su meko sletanje modula. Modul je nazvan Vikram po osnivaču ISRO, težak je 1.500 kilograma i u sebi ima rover Pragajan, što znači mudrost na sanksritskom, težak 26 kilograma.

Nakon poletanja danas, u petak, letelici treba između 15 i 20 dana da uđe u orbitu Meseca. Tada će naučnici uključeni u misiju početi da smanjuju njenu brzinu kako bi mogla da omogući meko sletanje Vikramu. Ako sve bude išlo po planu, rover će prošetati po lunarnoj površini skupljajući podatke i snimajući, a sve će biti slato na Zemlju.

- Rover nosi pet instrumenata koji će se fokusirati na istraživanje fizičkih karakteristika površine Meseca, atmosfere pri površini i tektonske aktivnosti ispod nje. Nadamo se da ćemo otkriti nešto novo – rekao je Somanat za Miror, prenosi BBC.

Južni pol Meseca je slabo istražen. Površina u senci je mnogo veća od one na severnom polu, pa postoji veća mogućnost postojanja vode. Čandrajan-1 je prvi otkrio vodu na Mesecu 2008. godine i to blizu južnog pola.

- Naučno nam je interesantniji ovaj deo Meseca od ekvatorijalnog dela, koji je bezbedniji za sletanje, ali je već osvojen i o njemu je prikupljeno mnogo podataka. Ako želimo da postignemo pravo naučno otkriće, moramo da odemo do oblasti kao što je južni pol, koje su riskantnije – rekao je Somanat.

(Telegraf Nauka/BBC)