Naučnici šokirali novim modelom kosmologije: Da li je svemir duplo stariji nego što se mislilo?

pexels.com

Svemir bi mogao da bude dvostruko stariji nego što se do sada procenjivalo, pokazuje nova studija naučnika sa Univerziteta u Otavi, u Kanadi. Ona baca sumnju na dominanti model kosmologije i baca novo svetlo na takozvani „problem nemogućih ranih galaksija“, navodi se u saopštenju Univerziteta u Otavi.

- Naš novi model produžava formaciju galaksija nekoliko milijardi godina, pa to znači da bi svemir mogao da bude star 26,7 milijardi godina, a ne 13,7 milijardi, kako se trenutno procenjuje – rekao je Radžindra Gapta, autor studije i profesor fizike na Naučnom fakultetu Univerziteta u Otavi, piše u saopštenju.

Preporučujemo

Godinama, astronomi i fizičari proračunavaju starost svemira mereći vreme prošlo od Velikog praska i proučavanjem najstarijih zvezda zasnovano na crvenom pomaku svetla koje stiže iz udaljenih galaksija. Korišćenjem modela Lambda-CDM podudarnosti, starost svemira je 2021. procenjena na 13,797 milijardi godina.

Međutim, mnogi naučnici bili su zbunjeni postojanjem zvezda kao što je ona nazvana Metuzalem (HD 140283), koja je delovala starije od procenjene starosti svemira, kao i otkrićem ranih galaksija u razvijenom stanju u vreme kada to ne bi trebalo da je moguće, u čemu je značajan rad svemirskog teleskopa „Džejms Veb“. Ove galaksije, koje su postojale samo 300 miliona godina nakon Velikog praska, bile su zrele, sa masom za čiji je razvoj potrebno više milijardi godina kosmičke evolucije. Dodatna misterija je to što su bile iznenađujuće male.

Prema teoriji Frica Cvikija crveni pomak svetla iz dalekih galaksija je posledica postepenog gubitka energije fotona na velikim kosmičkim rastojanjima. Ipak, mnogi misle da to nije u skladu sa novim otkrićima. Gapta veruje da „ako dozvolimo da ova teorija postoji sa teorijom o širenju svemira, ona je moguće tumačiti crveni pomak kao hibridni fenomen, a ne samo posledicu širenja“.

Gapta je predstavio i ideju razvoja konstanti spajanja, u skladu sa hipotezom Pola Diraka. Konstante spajanja su osnovne konstante fizike koje su zadužene za interakcije između čestica. Ako im se omogućava da se razvijaju, vremenski okvir za formiranje ranih galaksija mogao bi da bude pomeren sa nekoliko miliona na nekoliko milijardi godina.

Gaptina studija objavljena je u žurnalu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

(Telegraf Nauka / University of Ottawa)