Klima na Marsu dramatično se promenila pre 400.000 godina

FOTO: CNSA

Na Marsu je došlo do dramatične promene klime pre 400.000 godina, pokazuju podaci koje je prikupio kineski rover Žurong, piše portal Space.com.

Tim naučnika, koje predvodi Li Čunlaj iz Nacionalne astronomske opservatorije Kineske akademije nauka, iskoristili su instrumente rovera i snimke visoke rezolucije sa letelice oko Marsa Tijanven-1 da detaljnije pogledaju velike peščane dine blizu kojih je Žurong i sleteo.

Preporučujemo

Dine u obliku polumeseca erodirale su tokom stotina hiljada godina, a imaju duge mračne grebene, nazvane poprečni eolski grebeni (TAR), na vrhu polja dina, ali pod drugačijim uglom u odnosu na pravac vetra. Ovi grebeni primećeni su širom Marsa na srednjim geografskim širinama, ali dosadašnji modeli atmosferske cirkulacije nisu mogli da ih objasne.

FOTO: NAOS

Istraživanje dina, koje izvodi Žurong, pokazalo je da su tela dina u obliku polumeseca sastavljena od svetlijih materijala od onih tamnijih, koji su formirali poprečne eolske grebene. Iz orbite, Tijanven-1 posmatrao je 2.262 svetle dine širom Marsa i prema broju kratera koji su uticali na dine, istraživački tim je zaključio da su one nastale pre između 2,1 milion i 400.000 godina. To znači da su tamni poprečni eolski grebeni nastali na njima u poslednjih 400.000 godina.

Ovi podaci poklapaju se sa početkom i krajem poslednjeg velikog ledenog doba na Marsu. Formiranje poprečnih eolskih grebena u drugačijem uglu od dina ukazuje na to da su se pravci vetra promenili na kraju ledenog doba.

Ledeno doba je počelo i završilo se zbog promena ugla pod kojim se Mars okreće oko svoje ose, do kojih dolazi u skladu sa Milnkovićevim ciklusima (nazvanih po srpskom naučniku Milutinu Milankoviću). Ovi ciklusi predstavljaju periodično pomeranje ose planete koju izazivaju gravitacije Sunca, Jupitera i drugih planeta, kao i oblik orbite.

U slučaju Marsa, ugao rotacije pomerio se između 15 i 35 stepeni pre između 2,1 milion i 400.000 godina, što je dovelo do pravog klimatskog haosa.

Ledeno doba na Marsu nije slično onom na Zemlji. Tipično je da tada na polovima Crvene planete bude toplije, a da se pokreti vodene pare i prašine kreću ka srednjoj geografskoj širini. Tokom poslednjeg ledenog doba, ova voda i prašina formirale su sloj debeo nekoliko metara koji i dalje postoji ispod nekih lokacija nižih od 60 stepeni geografske širine i skoro svuda iznad nje.

Trenutna geološka era na Marsu poznata je kao „amazonska epoha“, a počela je negde pre između 3,55 i 1,88 milijardi godina.

FOTO: CNSA

- Shvatanje „amazonske“ klime je ključ za razumevanje trenutnog pejzaža Marsa, promenjivih rezervoara materije i atmosferskog stanja, ali je važno i koristiti ih za bolje razumevanje nekadašnje klime Crvene planete. Posmatranje sadašnje klime može da pomogne da popravimo modele promene klime i evolucije pejzaža, pa čak i da donesemo neke nove zaključke – rekao je Li u saopštenju.

Rover Žurong sleteo je na Mars 14. maja 2021, čime je Kina postala treća zemlja koja je uspela da spusti opremu na Crvenu planetu, a druga koja je na nju spustila rover. Prema dizajnu, on ima očekivani životni vek od 93 zemaljska dana, ali je bio aktivan 347 dana. Od 20. maja 2022. nije aktivan zbog peščanih oluja i zime, ali se očekuje njegovo buđenje kada temperatura i drugi uslovi budu normalniji.

(Telegraf Nauka/Space.com)