Da li se Zemlja nalazi unutar crne rupe?

Foto: HANDOUT / NASA / AFP / Profimedia

Zemljanima zagledanim u kosmos naš solarni sistem izgleda okružen milijardama zvezda Mlečnog puta. Međutim, ako pogledamo još dalje, da li bi bilo moguće pronaći dokaze da se nalazimo u nečemu još fantastičnijem, poput crne rupe?

Crne rupe su mesta u univerzumu gde je gravitacija toliko snažna da iskrivljuje vreme i prostor oko sebe; kad se nađe unutar nje, ništa – čak ni svetlost – ne može da izađe.

Po jednom scenariju, možda je crna rupa progutala Zemlju pre mnogo vremena. Međutim, kad bi se to desilo, gravitaciona sila bi bila katastrofalna, kaže Gaurav Hana, fizičar na Univerzitetu Rod Ajlend. Dok bi Zemlja prilazila crnoj rupi, vreme bi usporilo. I zavisno od veličine crne rupe, materija bi mogla biti razvučena u oblike nalik špagetima, piše Live Science.

Čak i ako bi planeta preživela ovu „špagetizaciju“, Zemlja bi bila osuđena na kompaktan i malen singularitet, gde bi sagorela pod pritiskom i temperaturom neizmerne gravitacione sile, rekao je Hana. Tako možemo odbaciti mogućnost da je crna rupa progutala Zemlju u nekom trenutku njene istorije; bila bi uništena u deliću sekunde, kaže Hana.

Međutim, postoji još jedan način kako je Zemlja mogla da završi u utrobi crne rupe: mogla je nastati tamo.

„Crna rupa umnogome podseća na Veliki prasak u suprotnom pravcu...Računica izgleda slično“, kaže Hana. Dok se crna rupa skuplja u malenu, izuzetno gustu tačku, Veliki prasak je eksplodirao iz takve tačke.

Jedna teorija tvrdi da je Veliki prasak predstavljao prvo singularitet crne rupe u okviru većeg univerzuma-roditelja. Kompaktni centar se zgušnjavao i zgušnjavao „dok nekako nije eksplodirao i univerzum-dete se formirao unutar crne rupe“, rekao je Hana.

Ova teorija, poznata kao Švarcšildova kosmologija, pretpostavlja da se naš univerzum sad širi unutar crne rupe koja je deo nekog šireg univerzuma. U teoriji, ovaj scenario bi značio da univerzumi mogu postojati unutar univerzuma, kao ruske lutke babuške, i da bi putovanje unazad kroz crnu rupu – verovatno nemoguć poduhvat, pošto svetlost ne može da izvede obrnuto putovanje – otključalo nepoznate svetove, kaže Hana.

Ipak, malo je verovatno da će ova teorija biti dokazana; ništa ne može putovati nazad preko horizonta događaja crne rupe. Međutim, ako je Zemlja unutar crne rupe, eksperti imaju izvesnu procenu o veličini prostornog jaza. „Ako smo u crnoj rupi, ona mora biti krajnje velika“, kaže Skot Fild, vanredni profesor matematike na Univerzitetu Masačusets u Dartmutu.

Zemlja nije tek smeštena u crnu rupu veličine planete ili čak veličine Sunčevog sistema. Da je tako, naučnici bi primetili, rekao je Fild. Postojali bi primetni tragovi okretanja crne rupe. Ili bismo videli suptilne distorzije izazvane ekstremnom gravitacijom – poput usporavanja vremena i rastezanja materije – dok se ljudi pomeraju unutar crne rupe.

Da Zemlja postoji u crnoj rupi veličine Zemlje, na primer, ljudi bi primetili efekte ovih gravitacionih sila, poput špagetizacije i usporenog vremena, dok putuju od jedne do druge tačke na planeti, kaže Fild, koji radi na gravitacionom modeliranju i simulaciji, uključujući sudare crnih rupa.

Tako da bilo koja crna rupa koju bi Zemlja nazivala kućom mora biti ogromna, veličine univerzuma, i toliko prostrana da ne možemo putovati dovoljno daleko ili dovoljno brzo da primetimo gravitacione distorzije, rekao je Fild.

Unutar univerzuma crne rupe, Zemljani „ne bi nikako mogli da znaju da postoji još jedan univerzum-roditelj“, kaže Hana. Ne bismo bili svesni toga. Tako da bi pronalaženje našeg univerzalnog prethodnika bilo teško, u najmanju ruku. Ipak, „bilo bi lepo“ kad bi ova teorija bila istinita, rekao je.

(Telegraf Nauka/Live Science)