Paradajz je stvorio krompir! Nije šala, nego je dokazano, pročitajte ovo obavezno

Šta je prvo postojalo - krompir ili paradajz? Nova genetska studija, prenosi PopSci, tvrdi da je sočni paradajz prvi stigao na planetu Zemlju, a da je kasnije pomogao da i krompir pronađe svoj put.

Pre oko 9 miliona godina, prirodnim ukrštanjem u divljini između biljaka paradajza i biljke nalik krompiru na području današnje Južne Amerike, nastalo je ono što danas poznajemo kao krompir. Ova nova (i hranljiva) biljka pojavila se kao rezultat evolutivnog događaja koji je doveo do formiranja krtola - podzemnih struktura koje biljke poput krompira koriste za skladištenje hrane. Nalazi su objavljeni 31. jula u časopisu Cell.

Preporučujemo

„Naši nalazi pokazuju kako ukrštanje između vrsta može podstaći evoluciju novih osobina, što omogućava pojavu još više vrsta“, rekao je u saopštenju Sanven Huang, koautor studije i genomista u Kineskoj akademiji poljoprivrednih nauka. „Konačno smo rešili misteriju porekla krompira.“

Zagonetna biljka

Krompir je jedna od najvažnijih namirnica za čovečanstvo. Obiluje osnovnim hranljivim materijama poput ugljenih hidrata, dijetetskih vlakana (posebno u kori), vitamina i minerala kao što su kalijum, magnezijum i gvožđe. Takođe se smatra ekološki prihvatljivom kulturom prema Ujedinjenim nacijama zbog niskih emisija gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa drugim kulturama. Krompir uspeva čak i u oblastima gde su prirodni resursi ograničeni i skupi, a može se uzgajati u raznim uslovima, što ga čini pogodnim za mnoga područja.

Uprkos tome što je osnovna prehrambena biljka, poreklo krompira dugo je zbunjivalo naučnike. Savremene biljke krompira fizički izgledaju gotovo identično trima vrstama biljaka iz Čilea koje se nazivaju Etuberosums. Međutim, Etuberosums nemaju karakteristične krtolaste strukture koje omogućavaju krompirima da skladište hranljive materije i lako se razmnožavaju. Zbog toga se Etuberosums smatraju „biljkama nalik krompiru“, ali ne i pravim krompirima. Filogenetska analiza takođe pokazuje da su biljke krompira zapravo bliže u srodstvu s paradajzom nego s Etuberosums.

Kako bi istražili ovo poreklo, naučnici su analizirali 450 genoma kultivisanih krompira sa farmi i 56 divljih vrsta krompira.

„Divlje vrste krompira su veoma teške za prikupljanje, pa ovaj skup podataka predstavlja najobimniju kolekciju genetskih podataka o divljim krompirima ikada analiziranu“, rekao je koautor studije, biolog Žijang Žang iz Instituta za genomiku poljoprivrede u Šendženu, koji je deo Kineske akademije poljoprivrednih nauka.

Svaka vrsta krompira sadržala je mešavinu genetskog materijala iz Etuberosum i biljaka paradajza. Prema timu, to ukazuje da savremeni krompiri potiču od hibridizacije - kada jedinke iz dve različite vrste uspešno razmnože potomstvo - koja se dogodila pre mnogo miliona godina. Iako su Etuberosums i paradajz različite vrste, imaju zajedničkog pretka koji je živeo pre oko 14 miliona godina. Čak i nakon što su se razdvojile pre oko 5 miliona godina, i dalje su mogle da se ukrštaju. Ovo ukrštanje dovelo je do nastanka prvih biljaka krompira s krtolama pre oko 9 miliona godina.

Model opstanka

Istraživači su takođe pratili poreklo ključnih gena koji formiraju krtolu u krompiru. Gen koji biljci signalizira kada da počne da razvija krtolu (nazvan SP6A) potiče sa strane paradajza, a drugi važan gen koji reguliše rast podzemnih stabljika koje formiraju krtolu (nazvan IT1) dolazi sa strane Etuberosuma. Bez oba ova genetska elementa, hibridno potomstvo ne bi bilo sposobno da razvije krtolu.

Ova evolutivna inovacija podudarila se i sa naglim izdizanjem Anda. U to vreme nastajali su novi ekološki uslovi usled velikih geoloških promena. Rani krompiri su odgovorili razvojem krtole koja skladišti hranljive materije pod zemljom - veoma korisna osobina za preživljavanje u surovim planinskim uslovima. Krtole takođe omogućavaju biljci da se razmnožava bez oprašivanja ili semena - iz same krtole izbijaju pupoljci koji rastu u nove biljke. To je pomoglo krompiru da se brzo raširi i zauzme raznovrsna staništa, od blagih nizijskih pašnjaka do visokih i hladnih planinskih predela u Centralnoj i Južnoj Americi.

„Razvijanje krtole dalo je krompirima ogromnu prednost u surovim uslovima, što je dovelo do prave eksplozije novih vrsta i doprinelo bogatstvu raznolikosti krompira koju danas poznajemo i na koju se oslanjamo“, rekao je Huang.

(Telegraf Nauka/PopSci)