Otkrivene misteriozne džinovske strukture ispod Severnog mora! Naučnici kažu da takvo nešto nikad nije viđeno

Džinovske peščane humke ispod Severnog mora zbunjivale su naučnike godinama. Sada su istraživači otkrili da su ove misteriozne strukture nastale geološkim procesom koji nikada ranije nije viđen u tako velikom obimu.

Seizmički podaci i uzorci stena iz severnog dela Severnog mora, uz obalu Norveške, sugerišu da su se ovi humke široke više kilometara spustile pre više miliona godina, podižući ispod sebe stariju, manje gustu "kašu". Ova otkrića mogla bi pomoći naučnicima da bolje razumeju buduće mogućnosti skladištenja ugljen-dioksida, navodi se u novoj studiji objavljenoj 21. juna u časopisu Communications Earth and Environment.

Preporučujemo

Istraživači već godinama znaju za postojanje ovih humki zakopanih ispod morskog dna, ali nisu se složili oko njihovog porekla. Predlagana objašnjenja uključivala su odrone, peskovite naslage potisnute iz dubine ili blato koje je prodrlo kroz lomljive stene.

Sada su, koristeći trodimenzionalne seizmičke podatke koji pokrivaju sever Severnog mora, zajedno sa uzorcima stena, istraživači detaljno ispitali humke i okolne oblasti. Otkrili su da su strukture okružene starijom, niskogustinskom "kašom", u velikoj meri sastavljenom od fosilnih ostataka drevnih mikroorganizama.

Hemijski sastav humki bio je sličan obližnjim peščanim slojevima koji se pojavljuju kasnije u geološkom zapisu. Na nekim mestima, humke su bile povezane s tim peščanim slojevima putem pukotina u stenama. Ovo sugeriše da su humke zapravo formirane od mlađih peskovitih naslaga koje su potonule ispod starije, lakše "kaše".

Ovaj potonuli materijal poremetio je očekivani obrazac u geološkom slojevitom zapisu. Obično su stariji slojevi stena dublje zakopani od mlađih sedimenata, što pruža hronološki uvid u procese koji su oblikovali pejzaž kroz vreme.

„Ovo otkriće otkriva geološki proces koji ranije nismo videli u ovakvom obimu“, rekao je autor studije Mads Huse, geofizičar sa Univerziteta u Mančesteru, u saopštenju. „Ono što smo otkrili jesu strukture gde je gust pesak potonuo u lakše sedimente koji su se podigli iznad peska, praktično preokrenuvši uobičajene slojeve koje očekujemo i formirajući ogromne humke ispod mora.“

Zemljotresi ili promene pritiska mogli su izazvati da se pesak ponaša kao tečnost, što mu je omogućilo da se kreće kroz pukotine u morskom dnu i sklizne ispod čvrstih delova kaše. Istraživači su ove velike potonule humke nazvali "sinkiti" (od engl. sinkites). Podignuti delovi "kaše", koji su isplivali ka vrhu, nazvani su "flotiti" (od floatites).

„Ova istraživanja pokazuju kako tečnosti i sedimenti mogu da se kreću kroz Zemljinu koru na neočekivane načine“, rekao je Huse.

Tim je prvobitno proučavao ove humke kao potencijalnu lokaciju za skladištenje ugljen-dioksida. Pre nego što započnu bilo kakve napore u vezi sa skladištenjem ugljenika u ovom regionu, naučnici moraju da razumeju koliko je bezbedno i pouzdano zadržavanje tog ugljenika.

„Razumevanje načina na koji su ovi sinkiti formirani moglo bi značajno promeniti način na koji procenjujemo podzemne rezervoare, zaptivanje i migraciju fluida - a sve su to ključni faktori za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida“, zaključio je Huse.

(Telegraf Nauka/Science Daily)