Najbogatijih 10% ljudi krivo za dve trećine zagađenja na planeti: Najviše doprinose klimatskim ekstremima

Bogati pojedinci imaju drastično veći „ugljenični otisak“ od prosečnih ljudi i to je dobro poznato. Međutim, nova studija objavljena u žurnalu Nature Climate Change pokazuje kolika je to razlika - 10 odsto najbogatijih ljudi na planeti krivo za dve trećine globalnog zagrevanja od 1990. godine, kao i za klimatske ekstreme poput vrelih talasa i suša, piše Phys.org.

Studija procenjuje doprinos grupa sa najvišim emisijama gasova sa efektom staklene bašte unutar društava i otkriva da je 1% najbogatijih pojedinaca na globalnom nivou doprinelo 26 puta više od globalnog proseka povećanju ekstremnih vrućina koje se javljaju jednom u 100 godina na globalnom nivou i 17 puta više sušama u Amazoniji, objavio je Internacionalni institut za primenjene sistemske analize.

Preporučujemo

- Naša studija pokazuje da ekstremni klimatski uticaji nisu samo rezultat apstraktnih globalnih emisija, već da ih možemo direktno povezati s našim načinom života i izborima investicija, koji su zauzvrat povezani sa bogatstvom. Otkrili smo da bogati emiteri igraju glavnu ulogu u pokretanju klimatskih ekstrema, što znači da postoji jasan dokaz da bi klimatski zakoni trebalo da smanje njihove emisije – rekla je Sara Šengart sa ETH Cirih i glavna autorka studije.

Koristeći nove modele, koji kombinuju ekonomske podatke i klimatske simulacije, istraživači su uspeli da prate emisije iz različitih globalnih grupa prihoda i procene njihov doprinos specifičnim klimatskim ekstremima. Otkrili su da su emisije od 10% najbogatijih pojedinaca samo u Sjedinjenim Državama i Kini dovele od dva do tri puta većeg porasta ekstremnih vrućina u ranjivim regionima.

- Da su svi zagađivali planeti kao 50% siromašnije svetske populacije, globalno zagrevanje posle 1990. bilo bi minimalno. Rešavanje ove neravnoteže je ključno za pravednu i efikasnu klimatsku akciju – rekao je Karl-Fridrih Šlojsner, lider Istraživačku grupu za integrisane klimatske uticaje na IIASA i koautor studije.

Studija takođe naglašava važnost zagađenja ugrađenog u finansijske investicije, a ne samo lično zagađenje. Autori tvrde da bi ciljanje finansijskih tokova i portfolija pojedinaca sa visokim prihodima moglo doneti značajne klimatske koristi.

- Ovo nije akademska diskusija – radi se o stvarnim posledicama klimatske krize. Klimatska akcija koja se ne bavi prevelikom odgovornošću najbogatijih članova društva rizikuje da propusti jednu od najmoćnijih poluga koje imamo za smanjenje buduće štete – dodao je Šlojsner.

Zaključuju da je ponovno uspostavljanje ravnoteže odgovornosti za klimatsku akciju u skladu sa stvarnim doprinosima emisijama od suštinskog značaja, ne samo da bi se usporilo globalno zagrevanje, već i da bi se postigao pravedniji i otporniji svet.

(Telegraf Nauka/Phys.org)