Planeta gori, a Evropa se zagreva brže od drugih kontinenata: Zastrašujući klimatski izveštaj

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, što izaziva vremenske nepogode, a u poplavama prošle godine širom Evrope pogođeno je najmanje 413.000 osoba, pokazuje izveštaj Servisa za klimatske promene Kopernik (C3S) i Svetske meteorološke organizacije za 2024.

Prošla godina je ponovo bila najtoplija zabeležena u Evropi, sa rekordnim temperaturama u centralnim, istočnim i jugoistočnim regionima.

Preporučujemo

Oluje su često bile jake, a poplave su bile široko rasprostranjene, a primećen je izrazit klimatski kontrast između istoka i zapada - izuzetno suvo i toplo na istoku, a toplo ali vlažno na zapadu.

- Ovaj izveštaj naglašava da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva i da doživljava ozbiljne uticaje ekstremnih vremenskih i klimatskih promena - rekla je Seleste Saulo, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije

Dokument, koji uključuje doprinose oko 100 naučnika, pruža niz zabrinjavajućih podataka, kao što je najviša zabeležena temperatura površine mora, 0,7 stepeni iznad proseka u evropskom regionu i 1,2 stepeni iznad proseka u Mediteranu, navodi RTVE. Ovaj indikator je posebno opasan, jer površinska temperatura mora i okeana deluje kao gorivo koje napaja atmosferske sistem, što znači da što je voda toplija, to se više pare i energije oslobađa u atmosferu, povećavajući snagu oluja i ekstremnih događaja.

- U 2024. godine, temperature širom Evrope se dogodio značajan porast, povećavajući rizik od toplotnih talasa, tropskih noći i šumskih požara - rekla je Ana Kabre, klimatska naučnica sa Univerziteta u Pensilvaniji.

Tokom nevremena koje je zahvatilo Valensiju i druge okolne provincije Španije, prema Samanti Burdžes, šefici klimatske strategije u Evropskom centru za srednjeročnu prognozu, čiji je Kopernik servis, oboreni su nacionalni rekordi za ukupnu količinu padavina za jedan, šest i 12 sati, dok je maksimalni ukupan broj padavina izmeren za 24 sata dostigao 771,8 milimetara, drugi najveći zabeleženi u Španiji.

Prema rečima ekspertkinje, intenzitet padavina je verovatno povezan sa klimatskim promenama, jer porast temperature atmosfere i površine mora podstiče nakupljanje vodene pare u oblacima.

Foto: Shutterstock / titoOnz

Što se tiče ekstremnih vrućina, jugoistočna Evropa je prošlog leta doživela najduži toplotni talas u istoriji - 13 uzastopnih dana, sa 55 odsto pogođenog regiona. Osim toga, danima su oboreni rekordi sa "teškim termičkim stresom" (66), kojim se meri kako ljudsko telo reaguje na uticaj visokih temperatura - ​​i "tropskim noćima" (23) u kojima minimalna temperatura nije pala ispod 20 stepeni. S druge strane, samo 31 odsto evropske teritorije imalo je najmanje 90 dana mraza, što je najmanji procenat zabeležen do danas (prosek je 50 odsto).

Što se tiče glečera, svi evropski regioni su pretrpeli gubitak leda, a posebno su pogođeni Skandinavija i Svalbard, koji su zabeležili najveće stope gubitka mase u svojoj istoriji: 1,8 metara prosečne debljine izgubljene u Skandinaviji i 2,7 metara na Svalbardu, koji je bio jedno od najbrže zagrejanih oblasti na planeti.

Kada su šumski požari u pitanju, Portugal je najteže pogođen, sa približno 25 odsto površine kontinenta izgorelo do 2024. godine (oko 110.000 hektara za samo nedelju dana i 42.000 ljudi pogođeno).

Za Viktora Reska de Diosa, profesora šumarskog inženjerstva i globalnih promena na Univerzitetu u Leidi, ovaj izveštaj je ''još jedan podsetnik na ozbiljnost i brzinu kojom klimatske promene napreduju širom Starog kontinenta“. On ističe da ''u trenutnom geopolitičkom kontekstu, težnja ka smanjenju koncentracije CO2 sada izgleda kao naše glavno oružje i prilagođavanje na klimatske promene“.

U izveštaju se ipak navodi da je postignut napredak u oblasti obnovljivih izvora energije, a da je proizvodnja električne energije iz ovih izvora u Evropi dostigla rekordnih 45 odsto u 2024. godini, premašivši 43 odsto ostvarenih 2023.

(Telegraf Nauka/Tanjug)