Okeani su nekad bili zeleni, u budućnosti će biti ljubičasti ili crveni, pokazalo japansko istraživanje

Skoro tri četvrtine naše planete prekrivaju okeani, pa iz svemira ona izgleda kao plavi kliker. Međutim, japanski istraživači utvrdili su da su okeani na Zemlji nekad bili zeleni, a da bi u budućnosti mogli biti ljubičasti ili crveni, pište LiveScience.

Razlog za to što su Zemljini okeani nekad izgledali drugačije ima veze sa njihovim hemijskim sastavom i evolucijom fotosinteze, piše u studiji objavljenoj u žurnalu Nature.

Preporučujemo

Japanski istraživači tvrdnju da su okeani bili zeleni u arhaiku započeli su opsevacijom – vode oko Ivo Džie imaju zelenkastu boju povezanu sa formom oksidizovanog gvožđa Fe(III), a plavo-zelene alge bujaju u tim zelenim vodama.

Uprkos imenu, ove algesu primitivne bakterije, a ne prave alge. U arhaiku, preci ovih zeleno-plavih algi evoluirali su kraj drugih bakterija koje su koristile gvožđe u vodi kao izvor elektrona za fotosintezu. To ukazuje na visok nivo gvožđa u okeanima.

Organizmi koji izvode fotosintezu koriste pigmente u svojim ćelijama za transformaciju ugljen-dioksida u šećere korišćenjem energije sunca. Plavo-zelene alge su neobične jer imaju i pigment hlorofil i drugi pigment fikoeritrobilin.

U studiji naučnici su naveli da genetski modifikovane plavo-zelene alge rastu bolje u zelenim vodama. Pre uspona fotosinteze i kiseonika, Zemljini okeani imali su smanjen nivo gvožđa, ali promene u hemiji okeana bile su postepene. Arhaik je trajao 1,5 milijardi godina, što je ogroman deo starosti zemlje.

Ono što pokazuje istraživanje je da su ljubičasti okeani u budućnosti jedna od opcija ako nivo sumpora skoči, što može da bude posledica vulkanske aktivnosti ili manjka kiseonika u atmosferi, što bi dovelo i do dominacije ljubičastih sumpornih bakterija.

Teoretski je moguće da okeani postanu i crveni u slučaju intenzivne tropske klime u kojoj se crveno gvožđe javlja kao posledica propadanja stena na kopnu.

(Telegraf Nauka/LiveScience)