Naučnici postavili 486 zamki: Konačno utvrdili šta je najbolji mamac za ove lukave zveri

Za praćenje populacija sisara naučnici često koriste zamke s kamerama kako bi posmatrali životinje u prirodnom okruženju. Lasice su toliko lukave da ih te kamere retko uhvate, pa naučnici ne znaju mnogo o tome kako žive i kako se ponašaju ovi predatori.

- Malo smo zabrinuti za lasice. Ne viđamo ih često, ali je teško da utvrdimo da li su nestale ili su toliko lukave da ne možemo da ih pronađemo. Odlučili smo da nam je potreban bolji metod praćenja, ali nije postojao konsenzus o tome – rekao je Roland Kejs, istraživač Državnog univerziteta Severne Karoline i naučnik Prirodnjačkog muzeja Severne Karoline, a prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Taj problem je fokus nove studije Kejsa i njegovih saradnika, a cilj je bio utvrđivanje koji mamac je najefikasniji za privlačenje lasica.

Istraživači su između 2022. i 2023. postavili 486 zamki na mestima širom centralnih i istočnih Sjedinjenih Država, gde znaju da lasice žive. Oni su u te zamke stavili sedam tipova plena kako bi videli šta najviše privlači kune ili kunolike zveri, raznoliku porodicu zveri u kojoj su lasice, tvorovi i kune.

Crveno meso bilo je efikasniji mamac od svih ostali, posebno kad bi imalo malo lososovog uglja. Lasice na jugu SAD volele su i piletinu. Zbog toga što crveno meso privlači i druge predatore, istraživači su koristili novi sistem dvostrukog kaveza da velike životinje ne mogu da dođu do mamca.

- Postoji mnogo mirisa, ali komadi mesa su delovali najbolje – rekao je Kejs.

Od svih vrsta lasica mala ili riđa lasica najviše zabrinjava naučnike. Ova najmanja zver je najteža za praćenje i viđena je samo na nekoliko kamera.

- Sad kada bolje možemo da razumemo načiin privlačenja lasica, možemo više da se pouzdamo i u naša istraživanja. Kada ima mesta na kojima ih ne primećujemo, možemo da budemo sigurniji da se ne kriju, već da ih zaista nema tu – rekao je Kejs.

Studija je objavljena u žurnalu Wildlife Society Bulletin.

(Telegraf Nauka/Phys.org)