Kad se pojavi opasni virus, dešava se neverovatna promena kod punoglavaca

Vodozemci su u velikoj opasnosti – skoro 200 vrsta je izumrlo od 1970, a 34 odsto od 7.296 poznatih vrsta je ugroženo. Jedan od razloga za to je podložnost bolestima, a trenutno najveća opasnost za njih je ranavirus iz porodice Iridoviridae. On skače brzo sa domaćina na domaćina i to od ribe, preko vodozemaca do gmizavaca. Ta fleksibilnost može biti katastrofalna za nove vrste ako nemaju nikakav imunitet, ali nova studija pokazuje da vodozemci i nisu baš bez odbrambenih sposobnosti.

- Pokazali smo da kao odgovor na ranavirus punoglavci šumske žabe menjaju brzinu svog rasta, razvoja i raspodele resursa. To može da pomogne punoglavcima da tolerišu energetske posledice infekcije ili da pobegnu iz rizičnog okruženja kako bi potpuno izbegli infekciju – rekao je Logan Bilet, doktorand Univerziteta Jejl i prvi autor studije objavljene u Frontiers in Amphibian and Reptile Science.

Preporučujemo

Ranavirus je okrivljen za od 40 do 60 odsto uginulih vodozemaca u SAD, navodi se. Zaražene larve prestanu da se hrane i postaju letargične, plivaju nenormalno i imaju unutrašnje krvarenje. Izbijanje zaraze često dovodi do smrti svih larvi u bari ili jezercetu, piše Phys.org.

Naučnici su od 2021. do 2023. proučavali rast i razvoj šumske žabe Rana sylvatica u šumama Konektikata.

Utvrđeno je da u barama u kojima su punoglavci izumrli, oni prvo rastu značajno brže, ali da kad počne izumiranje rast staje. U barama gde ima zaraženih, ali ne izumiranja, punoglavi rastu značajno brže tokom prvog meseca života i veći su 1,7 puta od proseka punoglavaca u nezaraženim barama.

Autori su zaključili da kada se pojavi ranavirus u bari, punoglavci odgovaraju ubrzanim rastom.

- Ubrzani rast i preraspodela resursa rano može da pomogne punoglavcima da poboljšaju fizičke sposobnosti, pa i snagu imunosistema. Moguće je da dožive metamorfozu i pređu na kopno ranije, čime smanjuju izloženost ranavirusu. Ovaj odgovor im verovatno daje veću mogućnost preživljavanja – rekao je dr Dejvid Skeli, profesor Muzeja Pibodi i supervizor istraživanja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)