Galapagoske ptice pevačice se ponašaju agresivno zbog saobraćajne buke

Nova studija otkriva da je agresivno ponašanje ptica povezano sa blizinom saobraćaja – ptice na ostrvima Galapagos menjaju ponašanje zbog saobraćajne buke, sa povećanim nivoima agresivnosti kod onih koje su često izložene uticaju vozila.

Stručnjaci sa Anglijskog univerziteta Raskin u Ujedinjenom Kraljevstvu i Istraživačkog centra Konrad Lorenc na Bečkom univerzitetu ispitivali su uticaj buke koju proizvode vozila na galapagoske žute pevačice (Setophaga petechia aureola).

Preporučujemo

Ostrva Galapagos, udaljena više od 800 kilometara od obale Ekvadora, smatraju se živom prirodnom laboratorijom zbog ogromnog broja endemičnih vrsta. Galapagoska žuta pavačica se genetski razlikuje od drugih žutih pevačica u Amerikama i klasifikovana je kao podvrsta.

Poseta Galapagosu 1835. godine inspirisala je Čarlsa Darvina da razvije teoriju evolucije putem prirodne selekcije. Međutim, ljudska populacija se značajno povećala tokom poslednjih decenija. Osim porasta turizma, stalna populacija se povećava više od 6% godišnje, zbog čega je više vozila na tamošnjim putevima.

Nova studija je uključivala reprodukciju ptičje pesme iz zvučnika, simulaciju uljeza, uz snimljenu saobraćajnu buku na 38 lokacija gde žive galapagoske žute pevačice na ostrvima Floreana i Santa Kruz – 20 lokacija je bilo na daljini do 50 metara od najbližeg puta, a 18 na daljini većoj od 100 metara.

Istraživači su onda merili oglašavanje ptica, obično korišćeno za odvraćanje uljeza, i fizička, agresivna ponašanja kao što su prilaženje blizu zvučnika i ponovljena preletanja.

Tokom ispitivanja sa saobraćajnom bukom, otkriveno je da galapagoske žute pevačice koje žive pored puteva ispoljavaju pojačanu agresivnost, dok su one koje ne žive blizu puteva ispoljavale manju agresivnost u poređenju sa ispitivanjima bez buke.

Važno je istaći da je efekat života pored puta bio prisutan čak i na ostrvu Floreana, gde ima samo oko 10 vozila, što sugeriše da čak i minimalan doživljaj saobraćaja ima uticaj u pogledu reakcija na buku.

Osim toga, galapagoske žute pevačice na naseljenijem ostrvu Santa Kruz povećavale su trajanje svoje pesme kad su bile suočene sa saobraćajnom bukom. Ovi nalazi podržavaju ideju da dugoročna selekcija na bazi doživljaja buke, ili prethodno iskustvo buke kod neke individualne ptice, omogućava adaptaciju oglašavanja.

Takođe, ptice su povećale minimalne frekvencije svojih pesama tokom eksperimenata sa bukom, bez obzira na udaljenost njihove teritorije od puta, redukujući preklapanje njihovih pesama sa saobraćajnom bukom niske frekvencije.

Ptice koriste pesmu tokom teritorijalne odbrane kao agresivni signal. Međutim, ako neki drugi zvuk ometa to signaliziranje, blokirajući tako taj kanal komunikacije, povećanje fizičke agresije bilo bi prikladan odgovor.

Naši nalazi pokazuju da se promena u agresivnim reakcijama žutih pevačica dešavala uglavnom u blizini puteva, kažu istraživači. Ptice koje žive pored puteva na oba ostrva, i stoga imaju redovno iskustvo saobraćajne buke, možda su naučile da povećaju fizičku agresiju kad je teritorijalna invazija praćena saobraćajnom bukom.

Pronađeni su i dokazi da ptice pokušavaju da izađu na kraj sa bukom prilagođavajući svoju pesmu – žute pevačice u svim sredinama su povećale minimalnu frekvenciju svog oglašavanja kako bi se čule naspram saobraćajne buke.

Studija ukazuje na značaj uzimanja u obzir bihevioralnog plasticiteta u konzervacionim nastojanjima i razvoj strategija za ublažavanje efekata zvučnog zagađenja na prirodu. Takođe ističe značajan uticaj ljudskih aktivnosti na ponašanje životinja, čak i na relativno dalekim lokacijama kao što su ostrva Galapagos.

(Telegraf Nauka/Anglia Ruskin University)