Vraćanje vukova u Jelouston doprinelo je razvoju čitavog ekosistema

Nova studija ocenjuje dugotrajne efekte vraćanja vukova u nacionalni park Jelouston tokom 1990-ih, što je pomoglo žbunastim vrbama kojima se hrane životinje u oblastima vodenih tokova.

Vraćanje vukova u nacionalni park Jelouston imalo je kaskadni efekat koji je bio od koristi za čitav ekosistem. Nalazi nove studije pokazuju kako povratak ili odsustvo alfa predatora može uticati na svaki deo sistema ishrane.

Preporučujemo

Do 1920-ih, sivi vukovi (Canis lupus) više nisu bili prisutni u nacionalnom parku Jelouston, a populacije kuguara (Puma concolor) su bile na veoma niskom nivou, kao rezultat inicijativa vlasti za kontrolu velikih predatorskih populacija.

Jelen sa Stenovitih planina (Cervus canadensis) bio je vrlo uspešan u odsustvu tih predatora, što je dovelo do velikog uništenja nekih populacija biljaka. Gubitak nekog drveća i žbunja je zatim ugrozio populacije dabrova.

Ovaj niz događaja je poznat kao trofička kaskada – kad akcije vrhovnih predatora indirektno utiču na druge vrste niz mrežu lanaca ishrane, i na kraju na čitav ekosistem.

Slične trofičke kaskade oblikovale su ekosisteme drugih parkova kao što Olimpik u državi Vašington nakon što su vukovi nestali.

Obnova ravnoteže

Kuguarske populacije u Jeloustonu su se oporavile 1980-ih, a vukovi su vraćeni 1995. i 1996. Međutim, naučnici nisu bili sigurni da povratak ovih mesoždera može da obnovi ravnotežu ekosistema.

Nova studija je upotrebila 20 godina podataka, sakupljanih od 2001. do 2020, o žbunastim vrbama (Salix) duž vodenih tokova u Jeloustonu. Razmere prostora koji zauzimaju grane, stabla i lišće omogućile su istraživačima da izračunaju sveukupnu biomasu vrba – količinu organskog materijala dostupnog na biljnom nivou sistema ishrane i energiju koja će proći kroz sistem ishrane kad životinje jedu ove biljke.

„Severni deo Jeloustona je savršena laboratorija za izučavanje ovih promena. To je jedno od nekoliko mesta na svetu gde možemo posmatrati šta se dešava kad se grupa alfa predatora vrati posle dugog odsustva“, kaže Vilijam Ripl, ekolog sa Oregonskog državnog univerziteta. „Ta saznanja se mogu primeniti na druge ekosisteme globalno“.

Analiza je otkrila povećanje prostora vrba od 1.500% duž vodenih tokova za vreme studije, pokazujući veliki oporavak ovog žbunja. To je povezano sa smanjenjem prisustva jelena, verovatno zbog povratka predatora, što je omogućilo vrbama da ponovo porastu u nekim oblastima.

„Jedan od najizraženijih rezultata je snaga trofičke kaskade. Povećanje prostora vrba od 1.500% je jedan od najvećih trofičkih efekata u naučnoj literaturi“, kaže Ripl.

Oblasti pored vodenih tokova su mali, ali bitan deo Jeloustona koji obezbeđuje hranu i životnu sredinu za ogromnu, raznovrsnu grupu životinja.

„Naša studija takođe ističe značaj dugoročnog nadgledanja. Ove promene ekosistema ne dešavaju se preko noći i potrebna je strpljivost i upornost da bi se razumele“, dodao je Ripl.

On i njegovi saradnici sad žele da istraže kako će drugi faktori poput klimatskih promena i rastuće populacije bizona uticati na trofičku kaskadu, i kako populacije dabrova oblikuju sredinu i ekosistem.

(Telegraf Nauka/Live Science)