Biljke ugrožene zbog nedostatka prostora u botaničkim baštama

Botaničke bašte širom sveta ne uspevaju da očuvaju najređe i najugroženije vrste koje rastu u njihovim kolekcijama jer im ponestaje prostora, pokazalo je danas objavljeno istraživanje Univerziteta u Kembridžu.

Istraživači su analizirali zapise iz 50 botaničkih vrtova i arboretuma zabeležene u poslednjih sto godina, gde se ukupno uzgaja pola miliona biljaka, piše Gardijan.

Preporučujemo

Rezultati, objavljeni u časopisu Nature Ecology & Evolution, pokazuju da su svetske zbirke dostigle maksimum kapaciteta, dok međunarodna ograničenja u sakupljanju biljaka ometaju napore za proučavanje i očuvanje globalne biljne raznovrsnosti.

- Botaničke bašte su pune. Ponestaje nam prostora i resursa. Stopa kojom se biljke navode kao ugrožene raste mnogo brže od stope kojom mi uspevamo da odgovorimo. Rizik od izumiranja se ubrzava, a naš odgovor je prespor - rekao je kustos Botaničke bašte Univerziteta Kembridž, Sem Brokington.

On je istakao da je botanička bašta tog univerziteta dom za preko 8.000 vrsta, što je, kako je rekao, više nego u celom Vijetnamu. Uprkos tome, bašta je prošle godine u svoju zbirku dodala pola miliona semena retkih ili ugroženih divljih biljaka i nabavila brojne kritično ugrožene biljke iz drugih botaničkih bašta. Ovo uključuje Tahina spectabilis, palmu koja može da naraste do 18 metara, i Pinus torreiana, jednu od najređih vrsta borova.

Prve botaničke bašte su osnovane tokom kolonijalne ere, a skoro sve se nalaze na Zapadu.

- U prošlosti, botaničari su se bavili ekstraktivnom, kolonijalnom praksom, posećujući siromašnije nacije da uzmu sve biljke za koje su oni ili njihovi bogati pokrovitelji bili zainteresovani, vratili ih i uzgajali - rekao je Brokington.

Konvencija Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti pokušala je 1993. godine da zaustavi ovu praksu dodeljivanjem suvereniteta nad biodiverzitetom nacionalnim vladama, omogućavajući državama da ''poseduju“ genetski materijal unutar svojih geopolitičkih granica. Da bi se održala raznolikost i sačuvale svetske žive kolekcije, biljke redovno moraju da se menjaju i razmnožavaju, ali se od usvajanja Konvencije UN broj biljaka u botaničkim baštama sakupljenih iz divljine prepolovio, pokazalo je istraživanje.

- Političke granice nam ne pomažu da delimo materijal i kolektivno upravljamo najugroženijim biodiverzitetom u svetu - rekao je Brokington i naveo kao primer negativne posledice bregzita na britanske kolekcije.

(Kraj) jno/bma

(Telegraf.rs/Tanjug)