Britanski tim ponovo zamrzava Arktik: Naučnici upozorili da su te intervencije etički neodgovorne

Duboko u kanadskom delu Arktika, naučnici i preduzetnici bore se sa temperaturama ispod nule, snažnim vetrovima i snežnim olujama kako bi izbušili rupe u morskom ledu, ispumpali vodu i zamrzli je na površini. Ovo je pokušaj ljudi iz britanskog startapa Real Ice da u Kembridž Beju, malom selu u Nunavutu, da dokažu da je moguće obnoviti arktički ledeni pokrivač, piše CNN.

Njihov krajnji cilj je da povećaju debljinu ledenog pokrivača na površini od oko milion kvadratnih kilometara, što je površina oko 11 puta veća od površine Srbije. Tim podebljanjem, nadaju se, usporili bi ili preokrenuli letnji gubitak leda i time pomogli u borbi sa klimatskim promenama za koje je kriv čovek.

Preporučujemo

CNN navodi da je to smeo plan, ali da je samo jedan od kontroverznih geoinženjerskih predloga spasavanja ranjivih regiona. Neki od predloga su stvaranje velike podvodne zavese za zaštitu ledenog pokriva i rasipanje staklenih perli koje bi odbijale sunčeve zrake od leda.

Neki stručnjaci za Arktik kritikovali su plan startapa Real Ice kao nedokazan na većem prostoru, kao ekološki rizičan i kao skretanje pažnje sa uzroka klimatskih promena – korišćenja fosilnih goriva. Iz kompanije, međutim, kažu da je projekat inspirisan prirodnim procesima i da predstavlja poslednju šansu zaštite ugroženog ekosistema.

Arktički ledeni pokrivač se smanjuje kako se planeta zagreva, a neki stručnjaci su upozorili da bi u narednoj deceniji već mogli da imamo leta bez ledenog pokrivača u polarnom regionu.

Foto: Jam Press / Jam Press / Profimedia

Prva runda testova urađena je u januaru, kada je princip testiran na površini od 4.000 kvadrata, gde je dodato 50 centimetara leda. Nova runda testova u Kembridž Beju počela je u novembru i dosad su pokrili 39.948 kvadratnih metara. U prvih 10 dana testa, led je već bio oko 10 centimetara deblji na mestima na kojima su testirali, rekao je Andrea Cecolini, jedan od direktora startapa Real Ice.

Na teren će se vratiti u maju da vide koliko je leda nastalo. Prema ranijim rezultatima Cecolini očekuje od 40 do 77 centimetara.

Njihova ideja je automatizacija procesa i korišćenje 500.000 podvodnih dronova.

- Naučni proces zvuči razumno. Led će biti znatno deblji i svetliji u delovima sa pumpama. Međutim, veliko pitanje je da li je moguće tako napraviti dovoljno leda da napravi značajnu razliku u ovoj klimatskoj krizi. Ozbiljno sumnjam u to – rekla je za CNN Dženifer Frensis, naučnica sa Klimatskog istraživačkog centra Vudvel.

- Veliko je pitanje da li je ovo rešenje primenjivo na većoj meri. Osim toga, može imati ekološki uticaj na osetljiv region. Ovakve intervencije su, u najbolju ruku, moralno sumnjive, a, u najgorem slučaju, etički neodgovorne – rekla je za CNN Liz Bigšou, profesorka promena u polarnom okruženju na Univerzitetu u Bristolu.

(Telegraf Nauka/CNN)