Nemogući toplotni talasi pogađaju svaki deo sveta: Bez klimatskih promena nijedan od njih ne bi se dogodio

Najmanje 24 "nemoguća" toplotna talasa pogodila su zajednice širom planete, odnoseći živote širom Severne Amerike, Evrope i Azije. Naučne analize pokazuju da bi takvi toplotni talasi imali gotovo nultu šansu da se dogode bez dodatne toplote koja se oslobađa emisijom fosilnih goriva, navodi se u studiji koju je danas objavio Gardijan.

U analizi, koja uključuje studije objavljene do kraja septembra 2024. godine, navodi se da se definicija "nemogući" odnosi na ekstremne vremenske događaje za koje je zanemarljiva verovatnoća da će se desiti bez jakog podsticanja globalnog zagrevanja, izazvanog ljudskim faktorom. Na osnovu baze podataka sa stotinama studija koje analiziraju ulogu globalnog zagrevanja na ekstremne vremenske uslove na veb stranici Carbon Brief, navodi se i da milioni ljudi i mnogo hiljada novorođenih beba ne bi umrli prerano da nije efekta globalnog zagrevanja, izazvanog ljudskim aktivnostima.

Preporučujemo

Sveukupno, studije koje izračunavaju ulogu klimatske krize u katastrofama pokazuju da je 550 toplotnih talasa, poplava, oluja, suša i šumskih požara značajno pogoršano ili ojačano globalnim zagrevanjem.

Studija je ispitala uticaje koji su do sada nastali sa oko 1,3 stepena Celzijusa većom prosečnom temperaturom usled globalnog zagrevanja, dok su naučnici upozorili da su izgledi za povećanje prosečne temperature od 2,5 do 3,0 stepena Celzijusa katastrofalni. Iz naučne zajednice upućen je apel liderima svetskih nacija koji se sastaju na samitu o klimi Cop29 u Azerbejdžanu da se izvrši duboko i brzo smanjenje emisija ugljenika, i da se finansira zaštita koja je očajnički potrebna mnogim zajednicama od kako su naveli, sada neizbežnih, klimatskih katastrofa.

- Sve veća uloga klimatskih promena u intenzitetu ekstremnih vremenskih pojava je definitivno zabrinjavajuća. I ako se ovo nastavi, svima će zaista biti teško. Klimatska kriza ne diskriminiše kako utiče na ljude. Pogađa svaki deo sveta - ocenila je profesorka Džojs Kimutai sa Imperijal koledža u Londonu.

Kimutai je rekla da studije atribucije, nauke o određivanju uloge globalnog zagrevanja u ekstremnim vremenskim prilikama, pokazuju "kritičnu potrebu" za ogromnim povećanjem sredstava za zaštitu ljudi od ekstremnih vremenskih prilika, posebno onih zajednica koje su već podložne toplotnim talasima, poplavama i olujama. Ona je istakla i da su nivoi finansiranja "upadljivo i bolno beznačajni u poređenju sa potrebama". Atribucija je pokazala da je sagorevanje fosilnih goriva toliko dramatično promenilo klimu da toplotni talasi pogađaju zajednice sa ozbiljnošću i učestalošću koja nikada nije viđena tokom čitavog razvoja ljudske civilizacije, u poslednjih 5.000 godina.

U studiji koju je preneo Gardijan se navodi i da je to novi svet, za koji gradovi, bolnice, putevi i farme nisu spremni, i svet koji svakim danom postaje još opasniji kako se emisije ugljenika nastavljaju izbacivati u atmosferu.

Smrtonosno povećanje ekstremnih vremenskih prilika nije novo, postoji najmanje 20 godina, uglavnom neotkriveno, ali više od 1.000 ljudi koji su prerano umrli u Velikoj Britaniji u toplotnom talasu 2003. živelo bi da nije bilo globalnog zagrevanja, pokazale su studije. Tri četvrtine analiza ekstremnih vremenskih događaja otkrilo je da je globalno zagrevanje učinilo da se oni pogoršaju ili da se pojave.

(Telegraf Nauka/Tanjug)