• 0

Vreme čitanja: oko 2 min.

„Hladno“ belo svetlo farova modernih vozila ošamućuje noćne leptire

D. M.

Vreme čitanja: oko 2 min.

„Hladna“ bela svetla – kao u slučaju farova modernih automobila – dovode noćne leptire u opasnost primoravajući ih da lete bez kontrole.

  • 0

Naučnici sa Univerziteta u Eksiteru izložili su noćne leptire kratkim bljeskovima svetlosti, simulirajući farove vozila, i posmatrali obrasce njihovog letenja.

Otkrili su da „hladne“ bele svetleće diode obložene fosforom, koje se koriste u farovima modernih vozila, zaslepljuju noćne leptire i utiču na njihov let.

Noćni leptiri izloženi tom svetlu imali su 80% veću verovatnoću da će leteti nekontrolisano ili prema svetlu, u poređenju sa onima koji su izloženi drugim svetlima – i 25 puta veću verovatnoću da će leteti na te neregularne načine u poređenju sa kontrolnom grupom koja nije izložena nikakvom svetlu.

Noćni leptiri su značajni kao oprašivači, štetočine i plen. Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji više od 2.500 vrsta, mnoge od kojih doživljavaju brza opadanja populacija, a slično se dešava širom sveta.

Svetlosno zagađenje je uključeno u ta opadanja i većina studija se fokusira na efekat ulične rasvete. Mađutim, farovi vozila proizvode jake pulseve svetla duž puteva koji zalaze duboko u ruralne predele i oblasti „mračnog neba“.

„Svetla vozila postaju blještavija i plavlja. Kod ljudi, zenice mogu da promene veličinu brže od jedne sekunde reagujući na zaslepljujući bljesak, ali insektima za taj proces može biti potrebno više minuta, što ih čini vrlo ranjivima“, kažu istraživači.

„Noćni leptiri koji lete prema svetlosti iz farova mogu poginuti u sudaru, dok poremećen let takođe troši energiju i može povećati opasnost od predatora kao što su slepi miševi. Mnogi noćni leptiri su aktivni samo tokom veoma kratkog perioda noći, tako da ovaj poremećaj može uticati na njihovu sposobnost da se hrane i pronalaze partnere“.

Istraživači su uhvatili i pustili 428 noćnih leptira iz 64 vrste izloživši svakog noćnog leptira pre oslobađanja jednoj od sledećih varijanti: „hladne“ bele fosforom obložene svetlosne diode, „tople“ bele fosforom obložene svetlosne diode, „hladne“ RGB (crveno-zeleno-plavo) svetlosne diode – svetlost iz tri diode različitih boja, „tople“ RGB svetlosne diode, bez svetlosti (kontrolna grupa).

Nakon što su oslobođeni, noćni leptiri iz kontrolne grupe su regularno leteli ili nagore ili nadole.

Oni izloženi hladnim svetlećim diodama sa fosforom češće su leteli ka svetlu ili u uskim krugovima (što se retko viđa kod noćnih leptira kad noćno osvetljenje nije prisutno).

„Prostim prelaskom na toplije obojenu svetlost dioda ili drugačiju tehnologiju svetlećih dioda možemo bitno smanjiti njihov uticaj na noćne leptire“, kažu istraživači.

„Hladne svetleće diode sa fosforom bile su štetnije nego RGB svetleće diode sa identičnom belom bojom za ljudski vid. Naši rezultati su bili izuzetno dosledni kod različitih vrsta noćnih leptira. Redukcija plavog spektra u farovima stoga može biti od koristi noćnim leptirima, cvetovima koje oprašuju i životinjama koje ih jedu“.

Komentarišući tendenciju ka jačim, plavljim svetlima vozila, profesor Kevin Geston kaže: „Nema bezbednosne koristi za ljude od tih plavih svetala u poređenju sa svetlima sa više crvene i zelene – izgleda da sadašnje tendencije dolaze od proizvođača vozila“.

Proizvođači, korisnici i regulatori bi svi mogli doprineti prilično jednostavnoj promeni u cilju smanjenja našeg uticaja na prirodni svet.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)

Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>