Visoke stope preživljavanja objašnjavaju 20 godina brze ekspanzije vukova u Nemačkoj

Foto: Shutterstock/Tomas Hejlek

Otkako su se vukovi vratili u Nemačku pre 20 godina, brzo su se raširili u mnoge delove zemlje. Brzo povećanje broja vukova je posledica visokih stopa preživljavanja i reprodukcije u oblastima sa pogodnim uslovima životne sredine.

To je rezultat analize koju je izveo Institut Lajbnic za istraživanje divljih životinja u saradnji sa Institutom LUPUS, Federalnom agencijom za zaštitu prirode i Centra Zenkenberg za genetiku divljeg sveta.

Preporučujemo

Verovatnoća preživljavanja vukova tokom analiziranog perioda bila je veća nego bilo gde drugo na svetu. Međutim, faza ekspanzije će se završiti čim bude ispunjen povoljan kapacitet nemačkih predela, kad se može očekivati opadanje stopa preživljavanja, kažu naučnici.

Mladi vukovi u Nemačkoj imali su godišnju verovatnoću preživljavanja od 75% tokom prve dve decenije nakon početka ponovnog naseljavanja Nemačke; za odrasle vukove je ta verovatnoća bila čak 88%.

Za mlade vukove do dve godine starosti, varijacija u stopi preživljavanja zavisila je od pogodnosti staništa; za odrasle vukove taj odnos nije mogao biti utvrđen.

„Ustanovili smo da je srednje vreme preživljavanja vuka u Nemačkoj 146 nedelja, što je oko tri godine“, kažu istraživači. Najduže zabeleženo trajanje života nekog vuka u podacima iz studije bilo je skoro 13 godina.

Stope preživljavanja nemačke populacije vukova bile su vrlo visoke u poređenju sa drugim regionima. Zapravo su bile među najvišim na svetu. To ukazuje da su se vukovi naselili u sredinama koje su bile veoma pogodne za njih tokom 20 analiziranih godina. Striktna zakonska zaštita je takođe doprinela visokim stopama preživljavanja.

Predeli koji se smatraju pogodnim su oni koji pružaju dovoljno skloništa – npr. šumska skloništa – i oblasti koje su što dalje od puteva. Te oblasti omogućavaju vukovima da izbegnu ljude i mogu im služiti kao utočište. Ako se vukovi nastane u manje pogodnim staništima, to umanjuje njihovo preživljavanje i reprodukciju.

Iako odrasli vukovi mogu opstati i uspostaviti teritorije u manje pogodnim oblastima, manja stopa preživljavanja mladih i skoro odraslih vukova i manji broj mladunaca po leglu usporavaju rast populacije i ekspanziju vrste. Čim optimalne oblasti budu zauzete, rast populacije će usporiti.

Istraživanje je zasnovano na dugoročnim podacima i uključivalo je nalaze sveobuhvatnog nadzora vukova u nemačkim saveznim državama. Takođe su uzeti u obzir rezultati desetina hiljada DNK analiza.

Istraživači su utvrdili i reproduktivni učinak ukupno 201 ženke sa 165 teritorija u analiziranim podacima sakupljenim od 2000. do 2020. Analiza pokazuje veći reproduktivni uspeh ženki sa više iskustva i u pogodnijim staništima, a bilo je do pet reproduktivnih godina. Sve u svemu, pogodno stanište i reproduktivno iskustvo ženke imaju pozitivan efekat i na veličinu legla – prosek u Nemačkoj su barem četiri mladunca.

Slične analize u drugim zemljama i regionima ilustruju koliko je zapravo visoka stopa preživljavanja odraslih vukova u Nemačkoj. Druge neprogonjene populacije takođe imaju visoke stope preživljavanja odraslih vukova – 78% u SAD ili 82% u alpskim regionima Centralne Evrope, mada nisu blizu 88% u Nemačkoj. Razlog je to što se namačka populacija još širi.

Odeljenje za ekološku dinamiku Instituta Lajbnic istražuje (pored ostalog) razvoj populacija velikih mesoždera kao što su vuk ili evroazijski ris pomoću individualno baziranih, prostornih modela, u rasponu od analiziranja prošlih procesa – popur rekolonizacije vukova u Nemačkoj – do predviđanja budućih razvoja.

Naučnici su u nedavnoj studiji koristili demografske podatke o populaciji vukova (uzrast, pol, godina i mesto rođenja, datumi i mesta viđanja, kao i uzrok smrti) od 2000. do 2020, i povezali ih sa varijablama životne sredine kao što su pogodnost staništa (različiti tipovi upotrebe zemljišta i efekti ljudske aktivnosti, npr. šumovite oblasti, udaljenost od puteva ili gustina ljudskog prisustva), gustina populacije vukova (godišnja gustina vučjih teritorija oko centralne teritorije) i godišnja sezona.

Značajna količina podataka dolazi od kontinuirane molekularne genetske analize uzoraka sakupljenih na terenu koji se šalju Institutu Zenkernerg u okviru programa saveznih država za monitoring vukova. Na osnovu dobijenih genetskih profila, brojne jedinke su pokupljene više puta tokom godina i mogu se pripisati grupama putem analize srodstva.

Istraživači iz Instituta Lajbnic su razvili prostorno-statističke modele radi određivanja uticaja varijabli životne sredine ne verovatnoću preživljavanja populacije, godišnje stope preživljavanja različitih starosnih grupa, verovatnoću reprodukcije i reproduktivni učinak.

To je pokazalo koliko neka varijabla – kao što je visok kvalitet staništa – može predvideti populacione parametre i koliki je njen uticaj na broj i prostornu distribuciju vukova u Nemačkoj.

Ranija istraživanja su pokazala da rekolonizacija vukova u Nemačkoj nije homogen, kontinuiran proces, već da ga obeležavaju promenljivi uslovi. To znači, na primer, da se vukovi ponašaju različito tokom različitih faza s obzirom na pogodnost staništa. U ranim fazama, vukovi su bili vrlo izbirljivi prilikom uspostavljanja novih teritorija, a mnogo manje pažnje su posvećivali izboru u kasnijim fazama kad je populacija bila blizu ispunjenosti staništa.

Niža stopa preživljavanja mladih vukova i manji broj potomaka u manje pogodnim oblastima objašnjavaju te preferencije vukova.

Populacija vukova u Nemačkoj je u suštini zdrava i smrti koje uzrokuju ljudi, poput saobraćajnih nezgoda i ilegalnih ubijanja, čine veliku većinu. Podaci dobijeni autopsijom 1.000 vukova pokazuju da oko tri četvrtine stradaju u saobraćajnim sudarima. Kod 13,5% vukova, pronađeni su dokazi kriminalnih radnji poput rana nanetih oružjem, mada životinje nisu uvek umrle zbog toga.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)