Okeanografi zabeležili dosad najveći događaj predatorstva osmotren u okeanu

Foto: Pixabay/vagelis07

Tokom najvećeg dosad zabeženog događaja predatorstva, istraživači su osmotrili kako je jato bakalara kod norveške obale pojelo više od 10 miliona kapelina za nekoliko sati.

Izreka kaže da je snaga u brojnosti. Međutim, u okeanu, nije nužno da ribe koje su zajedno u grupi prežive zajedno. U nekim slučajevima, što je više riba – veća su meta za predatore.

Preporučujemo

Okeanografi iz Norveške i Mesačusetskog instituta za nauku su upravo to videli nedavno dok su istraživali veliko područje okeana kod norveške obale tokom vrhunca mrešćenja kapelina, male arktičke ribe koja je velika otprilike kao sardela.

Milijarde kapelina migriraju svakog februara od ivice arktičke ledene ploče na jug do norveške obale, radi polaganja jaja. Obalu Norveške takođe posećuje njihov glavni predator, atlantski bakalar. Dok migriraju na jug, bakalari se hrane kapelinima, iako naučnici dosad nisu proučavali taj proces u velikom obimu.

Zabeležene su interakcije individualnih migrirajućih bakalara i mrestećih kapelina u ogromnom prostornom obimu. Pomoću akustične tehnike snimanja širokog područja, istraživači su posmatrali kako se kapelini grupišu u mnoštvo koje se proteže desetinama kilometara. Dok je mnoštvo kapelina formiralo neku vrstu ekološkog „žarišta“, primećeno je da su bakalari počeli da se grupišu, formirajući sopstveno ogromno jato. Mnoštvo bakalara se obrušilo na kapeline i brzo ih pojelo više od 10 miliona – procena je da je to više od polovine okupljenog plena.

Ovaj dramatični događaj, koji se odigrao za samo nekoliko sati, najveći je slučaj takvog predatorstva ikad zabeležen, i u pogledu broja uključenih jedinki i u pogledu prostora na kom se desio.

Malo je verovatno da će taj događaj oslabiti populaciju kapelina kao celinu; ulovljena grupa predstavlja 0,1% kapelina koji se mreste u tom regionu. Mađutim, dok se arktička ledena ploča povlači usled klimatskih promena, kapelini će morati da plivaju dalje radi mrešćenja, zbog čega će vrsta biti pod većim stresom i podložnija prirodnom predatorstvu.

Pošto od kapelina zavisi opstanak mnogih ribljih vrsta, uključujući bakalare, kontinuiran nadzor njihovog ponašanja, na nivou koji razlikuje individualne ribe i u velikim razmerama od više desetina hiljada kvadratnih kilometara, doprineće očuvanju vrsta i ukupnog zdravlja okeana.

„Prirodno predatorstvo može izmeniti lokalnu ravnotežu plena i pledatora za nekoliko sati“, kažu istraživači. „To nije problem za neku zdravu populaciju sa više prostorno distruiranih centara ili ekoloških žarišta. Međutim, dok se broj tih centara smanjuje zbog klimatskih i antropogenih strasova, ‘katastrofalni’ događaji prirodnog predatorstva poput ovog koji smo osmotrili može dovesti do dramatičnih posledica po neku ključnu vrstu i mnoge druge koje zavise od nje“.

Istraživači su koristili sistem akustičnog skeniranja postavljen na donju stranu čamca. Zvučni talasi se šalju u okean u svim pravcima i mogu da putuju na velike daljine odbijajući se od prepreka ili riba na svom putu. Prijemnici zvuka na istom ili drugom čamcu registruju rasute i reflektovane talase u prečniku od više desetina kilometara. Putem sakupljenih signala se onda mapira ogromno okeansko područje.

Ranije se nisu mogle raspoznati različite vrste riba. Nova „multispektralna“ tehnika razlikuje vrste na osnovu karakteristične akustične rezonance ribljih vazdušnih mehura.

„Bakalari imaju velike vazdušne mehure sa niskom rezonancom, dok kapelini imaju male mehure sa rezonancom kao najviši tonovi klavira“, kažu istraživači.

Nova analizira podataka sakupljenih na vrhuncu sezone mrešćenja kapelina pokazala je da su u ranim jutarnjim časovima ribe uveliko izdvojene u labavim grupama duž norveške obale. Kad je Sunce obasjalo vodu na površini, kapelini su počeli da se spuštaju u mračnije dubine, možda tražeći mesta duž dna za mrešćenje.

Dok su se spuštali u dubinu, kapelini su prelazili sa individualnog na grupno ponašenje da bi na kraju formirali ogromno jato od oko 23 miliona riba koje su se kretale u koordiniranom talasu dužem od deset kilometara.

„Kapelini postižu kritičnu gustinu – ako su dovoljno zbijeni, mogu preuzeti prosečnu brzinu i pravac drugih riba koje mogu osetiti oko sebe i tako formirati ogromno i koherentno jato“, kažu istraživači.

Okupljene ribe su počele da se kreću usklađeno, što je viđeno kod drugih vrsta, ali ne kod kapelina. Smatra se da takva koherentna migracija pomaže ribama da sačuvaju energiju na velikim distancama tako što se u suštini oslanjaju na zajedničko kretanje.

Ovaj put, pak, čim su kapelini formirali jato, to je privuklo rastući broj bakalara, koji su brzo formirali sopstveno jato, sa oko 2,5 miliona jedinki. Tokom samo nekoliko sati, bakalari su pojeli 10,5 miliona kapelina duž desetina kilometara pre nego što su se oba jata razišla.

Istraživači misle da je takvo ogromno i koordinirano predatorstvo uobičajen događaj u okeanu, iako je ovo prvi put da su uspeli da ga dokumentuju.

„Ovo je prvi put da je interakcija predator-plen osmotrena u velikim razmerama. To je koordinirana bitka za opstanak. Vidimo kako se kapelini okupljaju radi odbrane, a isto se dešava kod predatora – okupljanje radi koordiniranog napada“, kažu istraživači, koji se nadaju da će sistem akustičnog skeniranja u budućnosti biti upotrebljen za osmatranje dinamike između drugih vrsta riba u velikim razmerama.

(Telegraf Nauka/Science Daily)