Vreme čitanja: oko 1 min.
Studija o životinjskom carstvu kaže da društvenije vrste žive duže
Vreme čitanja: oko 1 min.
Novo istraživanje sa Oksfordskog univerziteta otkriva da vrste koje su društvenije žive duže i razmnožavaju se tokom dužeg perioda života. To je prva studija o toj temi koja obuhvata životinjsko carstvo – od meduza do ljudi.
Koje su dobre i loše strane društvenosti? Društveni organizmi mogu imati koristi kao što su deljenje resursa, bolja zaštita od predatora i podrška u odgajanju potomstva.
Međutim, živeći u tešnje povezanim grupama, društveni organizmi takođe mogu biti izloženi širenju bolesti, većem nivou konkurencije, agresije i sukoba.
Preporučujemo
Oboren rekord star 130 godina: Jedna od najslavnijih planina na svetu i dalje bez snega
Katastrofa je neizbežna, posledice će se osećati vekovima: Zastrašujuće upozorenje 44 naučnika
Nova studija sveobuhvatno analizira veze između društvenosti i raznih životnih odlika kao što su generacijsko vreme, očekivano trajanje života i dužina reproduktivne sposobnosti.
Dosad je istraživanje o uticajima društvenosti na uspeh bilo fokusirano na izdvojene vrste ili grupe, kao što su ptice ili neki sisari. Nova studija je proučavala 152 vrste životinja iz veoma različitih taksonomskih grupa, uključujući ptice, sisare, insekte i korale.
Rezultati su pokazali da društvenije vrste žive duže, odlažu starenje i imaju više šansi za uspešno razmnožavanje nego manje društvene vrste.
Iako društvene vrste možda nisu najbolje u prilagođavanju i iskorišćavanju brzo promenljive životne sredine, često su otpornije kao grupa. Novi nalazi podržavaju hipotezu da je, čak i ako društvenost ima neke loše strane, ukupna korist veća.
Studija takođe otkriva da društvenost ima uticaj na redukciju sposobnosti za razmnožavanje ili preživljavanje tokom starenja. Na primer, društveni saveznici mogu biti od pomoći u zaštiti od predatora, produžavajući životni vek, ali stres od društvenih hijerarhija i sukoba može imati suprotan efekat.
Društvenost je fundamentalni aspekt života mnogih životinja. Ovaj rad pokazuje da društvenije vrste (većina majmuna, ljudi, slonovi, flaminzi i papagaji) imaju duže živote i reproduktivne sposobnosti nego manje društvene vrste (neke ribe, reptili i neki insekti), kažu autori.
Dok su ranije studije često određivale društvenost kao binarnu kategoriju (da neka vrsta ili nije ili jeste društvena), nova studija prepoznaje različite stepene društvenosti.
Posle kovida, kad su uticaji izolacije bili prilično izraženi za ljude (vrlo društvenu vrstu), istraživanje pokazuje da je veća društvenost povezana sa nekim izraženim koristima.
U toku je ispitivanje koliko društvenost pomaže u suočavanju sa klimatskim promenama.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Lavovi i lavice socijalizuju se različito tokom života – i to možda oblikuje njihov opstanak
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
