Koja je najveća zabeležena brzina vetra – zavisi od instrumenta kojim se meri

Foto: Pixabay/jhenning

Godine 1934, „Veliki vetar“ je šibao meteorološku stanicu na planini Vašington u Nju Hempširu brzinom od 372km/h. Godine 1985, udar vetra je oborio let aviokompanije Delta. Uragan Irma je 2017. na svom putu ostavio ruševine, odnoseći krovove i čupajući drveće vetrom brzine iznad 298km/h.

Dakle, koja je najveća zabeležena brzina vetra? Postoje različiti podaci u zavisnosti od mesta, uzroka i mernog instrumenta, piše Live Science.

Preporučujemo

Najsnažniji vetrovi u solarnom sistemu su na Naptunu, gde duvaju supersoničnom brzinom od 1.770km/h, što je 1,5 puta brzina zvuka, kaže NASA.

Na Zemlji, vazdušni tuneli koje je napravio čovek mogu da proizvedu supersonične vetrove, definisane kao brže od 1.225km/h na nivou mora, poput tunela u Nasinom istraživačkom centru Glen, koji može da proizvede brzine vetra do oko 4.321km/h.

Maksimalna zabeležena prirodna brzina vetra je 407km/h, prema arhivi Svetske meteorološke organizacije (WMO). Taj nalet vetra se desio na australijskom ostrvu Barou 10. aprila 1996, kad je tropski ciklon pogodio ostrvo. Tropski cikloni su isti kao uragani, ali se dešavaju u južnom Pacifiku i Indijskom okeanu. Brzinu je zabeležio anemometar – uređaj koji obično ima tri lopatice koje se vrte oko centralne osovine kad vetar duva.

Prošlo je više od 10 godina pre nego što je WMO video te podatke pošto je Barou u privatnom vlasništvu naftne kompanije Ševron.

WMO priznaje samo podatke o brzini vetra dobijene pomoću instrumenata kao što je anemometar jer je to fizičko merenje vetra, kaže Rendal Červeni, profesor geografskih nauka sa Državnog univerziteta Arizone i izvestilac WMO o vremenskim i klimatskim ekstremima. Znači da postoje zabeležene brzine vetra veće nego na ostrvu Barou, ali su merene pomoću uređaja koji koriste procene ili kalkulacije, tako da ne ulaze u registar.

Anemometarska merenja, pak, imaju neka ograničenja. Strukture na koje su uređaji postavljeni mogu biti oštećene jakim vetrovima i mogu biti postavljeni samo na mestima gde ljudi mogu da odu. Na primer, nije lako postaviti anemometar 6-13 kilometara visoko u mlaznu struju vazduha. Te struje su brze reke vazduha koje mogu dostići brzine veće od 443km/h, kaže Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA).

Červeni i njegov tim trenutno ispituju izmerene brzine mlazne struje od 483km/h iznad Japana i zapadnog Pacifika kao potencijalni novi najbrži vetar. To su direktna merenja pomoću instrumenta zvanog radiosonda na meteorološkom balonu.

Još jedan način merenja brzine vetra je putem Dopler radara. Radarska merenja WMO ne uzima u obzir kao rekorde pošto su to daljinske procene, a ne direktna merenja. Radar šalje puls energije koji se rasipa po kapima kiše ili vodenim kapljicama u oblacima i meri povratnu energiju. Taj proces se ponavlja i računa se razlika između dobijenih podataka.

Najveća prednost radara je to što može izmeriti stvari koje su daleko, uključujući tornado koji može vitlati vazduh brzinom većom nego na ostrvu Barou.

„Dopler na točkovima“ – radar na velikom kamionu – omogućava praćenje tornada i mapiranje bez potrebe da se bude unutar vrtloga. Ako proverljiva merenja vetra budu dobijena putem fizičkog instrumenta iz unutrašnjosti tornada, WMO će verovatno prihvatiti nove podatke, kaže Červeni.

Najveće brzine tornada su zabeležene 1999. godine u Bridž Kriku u Oklahomi – 486km/h. Nedavno je izračunato da brzine vetra iznose 497-512km/h u tornadu koji je pogodio Grinfild u Ajovi u maju 2024. Međutim, margina greške u radarskoj proceni znači da je novi rezultat u suštini isti kao rekord iz 1999.

„Može se reći da postoje retki tornadi sa brzinom vetra većom od 300 milja na sat (483km/h). Verovatno ne postoje brži od 400 milja na sat (644km/h), pošto nismo videli znatno brže od 300“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Live Science)